Иран после санкција

Несумњиво је да ће успех преговора о иранском нуклеарном програму озбиљно утицати на националну, регионалну и међународну економију. Већ сада се може говорити ко ће од тога извући највећу корист, сматрају експерти са којима је разговарала редакција Спутњика на персијском.

Саџад Тајери, политички коментатор иранског информационо-аналитичког портала iranianpolicy.net, сматра да ће поред Ирана, главни корисници повољности бити земље ЕУ и можда Југоисточне Азије, које ће добити излаз на нове изворе енергената и ново велико тржиште.

„У случају укидања санкција, иранска економија ће се отворити не само за традиционалне партнере — блискоисточне и европске, већ ће постати доступна за сарадњу са земљама Југоисточне Азије, прошириће трговинске везе са Кином. Наравно, у првом реду ћемо бити сведоци увећања извоза иранске нафте“, каже Тајери.

Резерве иранске нафте

Према саопштењу иранске новинске агенције „ИРИБ“, Иран чува више од 20 милиона барела сирове нафте у супертанкерима, који су усидрени у иранским лукама, пошто су још увек на снази западне санкције за извоз иранске нафте.

Према мишљењу неких аналитичара, нафта ускладиштена у танкерима биће упућена потрошачима чим буде постигнут договор о иранском нуклеарном програму на преговорима са светским силама, после чега ће економске санкције против Ирана бити постепено укинуте.

Према подацима института Thomson Reuters, прошлог месеца у лукама је стајало 14 супертанкера, девет је било потпуно напуњено сировом нафтом, а остали отприлике на 60 одсто. Поред

Остаје да се постигне договор са „шесторком“. За сада цене нафте и даље падају у очекивању прелиминарне одлуке о нуклеарном програму Ирана, што може да доведе до ублажавања санкција и пуштања веће количине иранског „црног злата“ на светска тржишта.

Између осталог, међу иранским експертима влада мишљење да ће се укидање санкција у великој мери одразити на економију Исламске Републике, али не и региона.

Извоз гаса за осам година од укидања санкција

Економију региона одређују други фактори и цена нафте ће од њих зависити, каже политиколог, члан уредничког колегијума Иранског научно-истраживачког центра за проблеме Евроазије Реза Хоџат Шамами:

„Један од њих су догађаји у блискоисточном региону, између осталог побуне у Јемену, које могу да захвате читав регион и суштински да утичу на промену цене нафте“.

Припремајући се за укидање санкција, Иран активно разматра и варијанте извоза природног гаса.

О спремности ИРИ да испоручује гас у Европу говорио је на лето 2014. године и заменик иранског министра за нафту Али Маџеди.

Узимајући у обзир да Европа жели да диверсификује изворе куповине енергената, Иран може да задовољи део потреба континента за гасом, објаснио је он.

Маџеди је саопштио да су Европљани са Иранцима разматрали различите маршруте испоруке иранског гаса европским земљама. После ублажавања једностраних снакција против Техерана, Иран и европски партнери треба да одреде путеве решавања проблема, рекао је заменик министра.

Према прорачунима аналитичара, да би се створили услови за масовне испоруке иранског гаса у Европу, потребно је осам година од тренутка укидања санкција против ИРИ.

У краткорочној перспективи о Ирану још увек неће моћи да се размишља као о поузданој алтернативи Русији у испорукама енергената. У средњорочној перспективи све ће зависити од ситуације у свету, као и од ситуације на Блиском и Средњем Истоку, и, што је прилично важно, од распореда снага у Ирану, тачније од спољне и унутрашње политике Техерана.

Иван Захаров,