Амерички план за Балкан
Драматичне промене у односима САД и Србије у последњој декади пример су напретка који је остварен у региону Балкана, једна је од порука коју је у Кенедијевој школи владања на Харварду изнео Филип Гордон, помоћник државног секретара, говорећи о „визији Обамине администрације за југоисточну Европу”.
Предавање је одржано прошле недеље, а Стејт департмент је тек синоћ објавио тај текст, који садржи систематско образложење америчког приступа нашем региону у целини, а конкретно и Србији.
У широј слици, Балкан, иако није више у вестима као што су то данас Авганистан и Иран, остаје „важан фокус” у спољнополитичкој агенди Америке, као „регион важан за европску будућност”. Полазиште је да је европска безбедност, која утиче и на америчку, „недељива”, што значи да и балкански регион, кроз интеграције у европске политичке и економске институције, треба да постане део тог демократског и просперитетног света, у чему ће му САД пружати пуну подршку.
Како је изнео Гордон, „проблематична” историја Балкана, како на почетку, тако и на крају 20. века, била је резултат ”неусклађености геополитичких и етничких граница” и непостојања адекватних политичких механизама да се то превазиђе. По мишљењу овогзваничника америчке дипломатије, мирно одвајање Црне Горе од Србије 2006. и косовска декларација о независности 2008. „затворили су завршно поглавље распада бивше Југославије”.
О Србији је Гордон рекао и ово: „Само нешто више од пре десет година, САД су бомбардовале циљеве у Србији. Лане је потпредседник Бајден путовао у Београд и пренео поруку да су САД спремне да окрену страницу у тој проблематичној недавној прошлости и да желе да буду партнер Србије. Србија је, са своје стране, данас предвођена најдемократскијом и најпроевропскијом владом коју је икад имала. Ми подржавамо српску кандидатуру за ЕУ и врата НАТО-а за Србију су отворена ако и кад буде спремна. Док смо се сложили да се не слажемо око Косова, морали бисмо да заједно радимо да унапредимо живот Срба и других мањина, а Србија треба да уради свој део да као одговорни аспирант за ЕУ обезбеди стабилност на Косову. Искрено верујем да би уз обострану добру вољу, америчко-српски односи могли да до краја првог мандата ове администрације постану модел продуктивног партнерства”.
Говорећи о Босни, Гордон је изнео да је циљ „Бутмирског процеса” само да се постигне консензус о унапређењу функционалности босанске државе како би се позиционирала за кандидатуру за ЕУ и у процесу придруживања НАТО-у, а не „радикална промена структуре створене Дејтонским споразумима, или промена двоентитетске структуре”.
Говорећи посебно о Косову, Гордон је, између осталог, поручио да, иако Међународни суд правде тек треба да формира своје саветодавно мишљење „САД ће остати посвећене косовском суверенитету и територијалном интегритету”, те да је „косовска независност неповратна”.
- Извор
- Политика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















