Цене квадрата ниже, порези на имовину већи

Грађани Србије који су добили нова решења о порезу на имовину непријатно су изненађени увећаним основицама и износима овогодишњег пореског задужења. Многи још чекају решења, а за кашњење плаћања пореза предвиђене су затезне камате и новчане казне од минимум 50.000 динара.

Они који су имали среће да им нова решења буду достављена, истовремено су сазнали да им је овогодишње задужење веће, упркос чињеници да се основица одређује на основу тржишне вредности, односно цене квадрата која је у последњих годину дана драстично пала.

У разговору за Спутњик, економиста и уредник часописа „Квартални монитор“ Милојко Арсић објашњава да раније пореске основице нису биле усклађене са реалним ценама квадрата, тако да је овогодишње увећање реално.

„На основу упоређивања вредности конкретне имовине и пореских основица током претходних година добијен је резултат да је просек вредности пореских основица мањи од тржишне вредности имовине. Значи да постоји оправдање за увећање основице за порез на имовину. Наравно, у неким  случајевима могуће је да се догодило да је увећање пореске основице премашило тржишну вредност имовине. У таквим околностима порески обвезници имају право да поднесу жалбу Пореској управи и да траже нову процену“, објашњава Арсић.

Он сматра да су предвиђене затезне камате и високе новчане казне такође оправдане, јер без кажњавања нема пореске дисциплине.

„Проблем је, међутим, што годишња решења релативно дуго касне, па је неопходно унапредити рад Пореске управе, јер не постоји оправдање да се оволико дуго чека, с обзиром да су параметри потребни за одређивање основице познати почетком године“, каже Арсић и прецизира да већина Београђана још увек није добила нова пореска решења.

Економиста Бранко Драгаш за Спутњик истиче да су порези на имовину у Србији увећани од 40 до 150 одсто на основу самовоље локалних самоуправа које утврђују стопу опорезивања.

„На тржишту некретнина долази до пада вредности некретнина, што је показатељ даљег погоршања економске ситуације.  Упркос томе, на основу прорачуна локалних самоуправа на бази прорачуна квадрата стана, може се закључити да је цена квадрата већа. То је организована пљачка грађана да би се напунио буџет. Таква политика ће довести до даљег осиромашења и пропадања породица и социјалног незадовољства грађана“, сматра Драгаш.

Говорећи о високим новчаним казнама које су предвиђене за неплаћање пореза Драгаш истиче да таква пракса не постоји у упоредним пореским системима.

„Можда би као у приповеткама Радоја Домановића грађанима који касне са плаћањем требало ударити жиг на чело да би се знало да су каснили. Поред  репресивне политике, проблематичан је и сам начин обрачуна затезних камата. Због чега  се пореска година дели на четири квартала, за тим заиста нема потребе. Могли су да одреде да се порез плаћа и месечно, па да зарачунавају затезну камату сваког месеца и приписују камату на камату. Тако на пример уместо основног дуга од 3.000 динара на крају будете дужни држави 8.000 динара“, прецизира Драгаш.

Решења о утврђивању пореза на имовину ове године касне више него прошле, иако је прва рата на наплату доспела 19. фебруара, а друга 15. маја.

Поред основног износа и казне по неплаћеном кварталу од минимум 50.000 динара, зарачунава се и затезна камата од 14,5 одсто на годишњем нивоу.