Нуклеарни отпад велики проблем данашњице

У Москви је отворен један од највећих међународних нуклеарних форума који ће окупити представнике руских и страних компанија, али и водеће експерте за атомску индустрију.

Главна тема овогодишњег форума „Атомекспо 2015“ је „Нуклеарна енергетика као подстицај друштвено-економског развоја“.

Према речима декана физичко-техничког факултета Националног истраживачког универзитета нуклеарних технологија (МИФИ) Георгија Тихомирова, нуклеарна енергетика данас има двa великa проблемa, а први се односи на кадрове и развој технологија за депоновање нуклеарног отпада, чији је период полураспада неколико стотина година.

„Новац игра важну улогу у животу, а паметни момци зарађују на више начина. Програмер може да ради у банци, а може и у предузећу државне корпорације ’Росатом‘. Уколико у банци прима двоструко више и нема тај терет одговорности који постоји у нуклеарној бранши, он, наравно, остаје да ради у банци. Зато у многим земљама постоји акутни проблем тражења кадрова“, истиче он.

Други проблем је, према његовим речима, нуклеарни отпад, па много држава тражи пројекте, гради експерименталну опрему за трансмутацију отпада, како би се за највише 100 година отклонила активност и токсичност тих материјала. 

„У блиској будућности планирамо да развијамо ’брзу енергетику‘, односно нуклеарну енергетику базирану на брзим неутронима. То значи да ћемо спаљивати отпад или га похранити у дубоким штолнама, па ће се фактички неутралисати проблем нагомилавања отпада“, каже Тихомиров.

Он истиче да се нуклеарна индустрија не тиче само енергетике, већ и медицине, с обзиром на то да се нуклеарна медицина користи у многим водећим државама, као на пример у Немачкој, која је на дуге стазе одлучила да одустане од нуклеарне енергетике.

Према његовим речима, у подрумима европских и америчких клиничких центара има на хиљаде акцелератора, који се користе за производњу препарата за терапију и дијагностику.

Он истиче да ће нуклеарне технологије, укључујући и нуклеарну енергетику, бити актуелне још најмање 100 до 200 година.

Тихомиров не искључује могућност да ће научници за 100 година пронаћи нешто јединствено, додајући да ни тада, сигурно, нећемо моћи да избегнемо зрачења. 

„Чак и сунце је радијација. Што се нуклеарне енергетике тиче, надам се да ће осим термореактора, бити све више реактора на бази брзих неутрона. Њихово коришћење стоструко повећава залихе нуклеарног горива“, закључује Тихомиров.

Тимур Блохин,