Што радите, радите брже

Страсна је седмица. То је она у којој је Христос, Спаситељ наш, издан. А издао га је Јуда за тридесет сребрњака. Христос је тада изговорио: „Што чиниш, чини брже“ (Јн.13,27). Млаки Понтије Пилат предаде га мучитељима. При томе покушавајући да опере своју прљаву савест, јер знао је несретник да на Спаситељу кривице нема. И осудише Га по сведочењу лажних сведока. Пострадао је најстрашнијом смрћу – распећем.

Ове недеље такође се спрема једна издаја. Издаја целог једног народа, његових предака и потомака. Лажју против истине. Ове недеље у скупштинску процедуру је на усвајање по хитном поступку ушла резолуција о Сребреници. Некоме се много жури. Некоме коме „трагови смрде нечовјештвом“. Тај неко жели да што брже заврши свој сатански посао разапињања српског народа и српске државе.

Нису ли могли да сачекају да макар прођу ови дани Часнога Поста и Васкрсење Христово, па онда да чине оно што им је наложено да чине? Не, по свему судећи да нису, јер и њима беху упућене оне речи „Што чиниш, чини брже“ (Јн.13,27). Издаје се у мраку и брзини. Само тако тај нечастан посао може да прође мање опажено. И пилати у Српској Скупштини ће се пред собом и својом савешћу правдати да су били приморани да гласају за разапињућу резолуцију. Побојаше се за своје положаје, привилегије… Многи ће после дизања прста за ту националну срамоту прати руке и говорити да они лично и нису били за резолуцију, али да гласају онако како су морали и како су им налагали „из врха“ странке (читај: Брисела, Вашингтона). Евидентно је да и сребреничку оптужницу српском народу скројише сведочењем лажних сведока. Целокупна оптужница за наводни сребренички геноцид темељи се на очигледним лажима и на потпуно контрадикторном сведочењу првооптуженог Ердемовића..
Толико је полуистина, манипулација, инсинуација око целог овог догађаја да у томове и томове књига све то не би стало. Многе су обавештајне службе, стране амбасаде и закулисни интереси и центри укључени у производњу сребреничке манипулације и окупљени око истог нечасног циља разапињања једног народа. Од Техерана до Лондона. Од Анкаре до Вашингтона. Од Триглава до Ђевђелије. Сво лицемерје, све лажи нашег времена као да су сједињене у имену једног малог босанског градића. Сребреница.

Може ли бити више сличности у изгласавању сребреничке резолуције са поменутим Јеванђелским догађајем са почетка? Ко хоће да види, видеће и ко има уши да чује- чуће. Али проћи ће и Велики Петак и њихов “час и власт таме” (Лк 22,53). И доћи ће - Васкрсење. А тада ће свако добити по заслугама. Свако. У то не треба ни мало сумњати колико год то некоме у овом тренутку изгледало нереално.То је основа и суштина наше вере.