Руси оживљавају мамуте

Тим биолога у Јакутску, у Сибиру, вредно ради на узимању квалитетног ДНК материјала и ћелија из остатака давно изумрлих сисара, који ће се користити за клонирање животиња изумрлих пре више хиљада година, посебно дугодлаког мамута.

Међународни тим научника са Североисточног савезног Универзитета (Русија), СООАМ фондације за биотехнолошка истраживања (Јужна Кореја) и Геномског института у Пекингу (Кина) тек треба да открију најважнији елемент за клонирање: живе ћелије.

Потом би те ћелије унели у животињски геном.

Зато су тренутно у потрази за најмање оштећеним фрагментима ДНК, а посебно најважнијим нуклеарним ДНК, да би створили геном који „ради“.

Молекуларни биолози би онда могли да отпочну тежак задатак, да покушају да узгајају клице из ћелија дугодлаког мамута.

Након тога, започеће замену сегмента слоновског ДНК са синтетизованим сегментима ДНК дугодлаког мамута, све док се геном ћелије не поклопи са функционалним мамутовим геномом.

Научници би онда спојили те живе ћелија у ембрион слона.

Слоница би потом била оплођена насталим ембрионом и на крају би родила правог дугодлаког мамута.

У марту 2015. године тим америчких научника најавио је велики напредак ка „оживљавању“ дугодлаког мамута у живот, након убацивања 14 гена изумрле животиње у ДНК слона.

У оквиру тог истраживања, научници су анализирали ДНК мамута сачуваних на Арктику како би разоткрили његову структуру, а затим су користили резултате за репродукцију тачне копије 14 гена мамута. Они су интегрисани у геном слона, где су функционисали као нормалан ДНК.

Џорџ Чарч, професор генетике на Универзитету Харвард, користио је ову нову технику познату као ЦРИСП која омогућава научницима да направе прецизне измене у ДНК, замењујући делове ДНК слона са генима мамута.