„Источно партнерство": „игра" у којој нико не губи

 

24. маја у пољском граду Сопоту одржан је неформалан састанак шефова дипломатија земаља ЕУ и држава-учесница програма ЕУ „Источно партнерство". А уочи тога се у Софији завршила Међународна конференција под називом „Источна политика ЕУ - нове могућности, нове обавезе". Оба форума била су уприличена првој годишњици програма. Подсећамо да је управо Пољска, уз учешће Шведске, дала иницијативу за поменути пројекат. Његов циљ је зближавање евроклуба Старог континента са 6 држава на постсовјетском простору - Украјином, Белорусијом, Молдавијом, Грузијом, Јерменијом и Азербејџаном. Одлучено је да се Русија позива на разматрање неких локалних проблема.

У принципу, од самог почетка код учесника „Источног партнерства" бележено је неслагање око тумачења циљева и задатака програма.  Бугарска и Румунија су се бојале да ћер нова заједница постати препрека на развојном путу већ постојећих регионалних организација, као што је, на пример, Црноморски форум за развој и дијалог. Са друге стране, док су организатори програма третирали њега као степеник за будуће ступање више наведених постсовјетских земаља у ЕУ, дотле се, на пример, у Берлину и Паризу сматрало да то није баш очигледно. Јасно је да је већина искрсавала код руске стране. јер, радило се о чланицама ЗНД-а у оквиру којег се реализују и сопствени интеграциони пројекти. Ови хдана шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио је да поставке концепције „Источног партнерства" као што су закључивање споразума о удруживању, стварање зона слободне трговине или обезбеђење енергетске сарадње могу нанети штету аналогним пројектима у оквиру ЗНД-а, Царинског савеза или Евроазијске организације за економску сарадњу.
 

Ових дана у штампи су се појавиле речи  комесара ЕУ за ширење и политику суседства Штефана Филеа да је политика Уније у области у области партнерства „игра" у којој су све стране у добитку. Шеф сектора за евроинтеграцију у Институту за светску економију и међународне односе Сергеј Уткин се у принципу слаже са европским комесаром.    

У крајњој линији, јасно је да ће се све земље-сусетке оријентисати  на ЕУ. И главна саставница ове оријентације је, разуме се, економски интерес. Са друге стране, то је, ипак, општеполитичко питање. Мишљења сам да ће партнери који учествују у „Источном партнерству" бити у добитку. У сваком случају, немају шта да изгубе.

Што се тиче Русије, Москва би могла да се у већој мери ангажује у процесима који се одвијају у оквиру „Источног партнерства" - сматра гн Уткин. Али до сада није добила од њега конкретне предлоге.