На Балкану милион радника ради "на црно"

 У Црној Гори још увијек нема званичних података о стопи рада "на црно", али анкете Савеза синдиката показују да је готово између 35 и 40 хиљада запослених који раде без уговора, примају дио или цијели доходак на руке, немају плаћено социјално осигурање и не уплаћује им се радни стаж. Влада Црне Горе, позивајући се на резултате анализе коју је урадио Економски факултет, установила је да 14 посто радника ради "на црно".

Према најновијим подацима, у Босни и Херцеговини "на црно" ради око једна четвртина свих запослених, односно сваки четврти радник.

Према подацима Међународне организације за рад, у Босни и Херцеговини између 150 и 200 хиљада људи ради "на црно" и тај број је у сталном порасту, са 20 на 23 посто. Такође, подаци Савеза синдиката говоре да у БиХ више од 250 хиљада радника ради "на црно".

Уколико инспекција утврди да радник у БиХ ради без уговора о раду, прописана је законска казна износи од 1.000 до 7.500 еура.

Ни у другим земљама региона стање није нимало боље гдје, такође, око четвртине запослених нема уговор о раду.

Према подацима Републичког завода за статистику Србије, крајем 2014. године у тој земљи "на црно" је радило 600.000 људи, или око 24 посто запослених. Казне за послодавце код којих раде непријављени радници су до 16.500 еура. Највише их је међу грађевинцима, трговцима, у туризму и угоститељству, ауто-транспорту, агенцијама за осигурање, кладионицама и коцкарницама, али и међу занатлијама.

У Хрватској око осам посто запослених прима дио или цијелу мјесечну плату "на руке", што је око 90.000 радника, показали су подаци Пореске управе за 2014. годину.

Неријетко се дешавају и трагедије на градилиштима када радник који је био ангажован без уговора о раду погине, а његова породица не добије материјалну одштету.

Неформална запосленост или рад на црно подразумијева рад у нерегистрованој фирми, без формалног уговора и без пензионог и здравственог осигурања, са једном платом на папиру, а другом на рачуну.