Петоро дјеце из Ножичког код Српца машта о кући

 Како би омогућила овој породици бољи живот, Алексићева им је поклонила плац од 500 квадрата на којем би саградили дом. Прије двије године су кренули са изградњом темеља и убрзо стали, јер немају новца да наставе радове. Нико од њих нема стални посао и једина редовна примања су им 140 марака дјечијег додатка, а повремено одлазе и на надничење по кућама и пољима.

- Све што зарадимо дамо дјеци за превоз до школе и доручак, за лијекове за астму које троши двоје дјеце и кућне потрепштине. Када све то подмиримо, не остане нам довољно новца за друге потребе, а камоли за изградњу - прича Велибор.

Млади брачни пар је инспирисан причом породица Драгичевић и Радић из србачког села Дворине којима је за само пет мјесеци од покретања хуманитарне акције подигнута заједничка кућа. Тодоровићи се надају да ће добри људи и њима помоћи.

- Био бих срећан када би ми неко поклонио материјал за изградњу куће јер бих половину зидарских и тесарских радова знао сам урадити. Сањам да у својој кући имам бар двије собе за мушку и женску дјецу јер видим да је немогуће да њих петоро истовремено уче у једној просторији, а сви су добри ђаци - наглашава Велибор.

Он је супругу Сњежану Косић из Прњавора први пут срео 1998. године на збору у Ножичком и послије само мјесец ступили су у брак. Велибор је родом из Ћукала, а породицу је засновао управо у Ножичком, на мјесту гдје се родила њихова љубав. Стекли су петоро дјеце од којих најстарије похађа други разред гимназије, а најмлађе иде у први разред основне школе.

Као узор за бројну породицу били су Велиборови рођаци који живе у Бечу и који имају такође три сина и двије кћерке.

- Они нам много значе јер приликом доласка у завичај донесу доста дјечије гардеробе, обуће и кућне потрепштине, а купили су нам и машину за веш - каже супруга Сњежана.

Она истиче да су и поред немаштине, дјеца за њу највеће благо и највише се радује када им породица стигне из Беча па се у дворишту игра по десеторо дјеце, што је више него у неким подручним школама.

Хуманисти

Да хуманост није само ријеч показали су многи становници Српца који се радо одазивају акцијама за прикупљање помоћи. Захваљујући добрим људима осамдесетчетворогодишњи Лазар Радић из Дворина прије неколико дана је прогледао и коначно може видјети нову кућу коју су му недавно изградили хуманисти из Српца и дијаспоре.