Мине претња за пола милиона грађана Републике Српске и Федерације БиХ

Чак 545.600 грађана Републике Српске и Федерације БиХ живи на подручјима за која се сумња да су загађена минама, потврђено је у Центру за уклањање мина (БХМАЦ).

Да је реч о опасности од које не треба окретати главу, сведочи и трагедија која се догодила током протеклог викенда, када је код Осмака погинуо деминер Албин Мемчић (33), а повређена су двојица његових колега, пише лист „Независне новине“.

Тиме је још једну карику добио стравичан низ сличних несрећа које се бележе већ 20 година.

„Од 1996. године до данас у БиХ је било укупно 1.739 жртава минских несрећа, од чега их је 606 смртно страдало“, рекла је Свјетлана Лулеџија, портпарол БХМАЦ–а.

Према њеним речима, када је реч о деминирању, стратегијом која је израђена 2009. године, предвиђено је да ће цела држава буду очишћена до мина 2019. године.

Међутим, понестало је новца.

„По том документу било је предвиђено да се годишње издвоји око 80 милиона марака, и да се годишње чисти око 35 квадратних километара. Међутим, због недостатка средстава, издвајано је годишње око 45 милиона марака, а чишћено је између 11 и 12 квадратних километара“, каже Лулеџија.

Давор Коленда, аналитичар противминских активности, истиче да је сада већ сасвим извесно да ће рок до 2019. године, за када је предвиђено да држава буде чиста од мина, бити пробијен. Интерес БХМАЦ–а је, према речима Коленде, да процес траје што дуже, јер ће запослени у Центру за уклањање мина, када се посао заврши, да остану без посла.

„Ако овако наставимо, знате када ћемо се разминирати? Три године након што БиХ уђе у ЕУ, као што то ради Хрватска. Ако ова држава буде инвестирала као до сада, нећемо се никада разминирати“, навео је Коленда и истакао да је опрема којом деминери располажу врхунска.

Он је, осврћући се на протекле две деценије, рекао да не може рећи да су прављене кардиналне грешке, али да пропуста ипак има.

„Свет је инвестирао у државне органе, дао је опрему, улагао је у едукацију и тако даље. Ми смо од 2002. године преузели тај посао, то је у нашим рукама. Међутим, годишње је потребно око 80 милиона марака, од чега држава треба да осигура око 30 милиона, што никада није осигурала“, појаснио је Коленда.

Када је о минама реч, у најугроженије локалне заједнице, како су нагласили из Центра за уклањање мина у БиХ, спадају подручја Добоја, Лопара, Тузле, Олова, Коњица. По подацима БХМАЦ–а, БиХ има 26 акредитованих организација које се баве деминирањем. Располажемо са 1.600 деминера, 57 паса, те 37 машина.

Ипак, трагедије у минским пољима нису реткост. Тако се у месту Хајвази, општина Осмаци, у суботу у 9.30 догодила несрећа у којој је један деминер погинуо, а двојица су повређена. Живот је изгубио Мемчић, из насеља Бегов Хан, код Жепча, а повређени су 50–годишњи А.М. из Тузле и 47–годишњи Р.П. из Источне Илиџе.