АФП: Хрватска носталгија за нацистичком прошлошћу

 У тексту који је пренео велик број светских медија, агенција наводи последњи пример комеморације у Јасеновцу, коју су бојкотовали "бесни Јевреји, етнички Срби и антифашистичке групе".

Усташка обележја на прослави "Олује"

"Бојкот је био храбра и исправна одлука у сенцу пораста неонацистичке усташке носталгије која се шири Хрватском", цитира АФП речи Ефраима Зурофа из Центра "Симон Визентал".

Иако је усташка Независна Држава Хрватска била нацистичка марионета, у којој је убијено стотине хиљада Срба, Јевреја, Рома и осталих, њени модерни симпатизери виде је као претечу данашње Хрватске, истиче се у тексту АФП-а.

Историчар Твртко Јаковина рекао је агенцији да су умањивање и релативизација усташких злочина одавно присутни, али се, како истиче, сада то преселило и у министарске кабинете и главне медије.

У тексту се спомиње и министар клутуре Златко Хасанбеговић и назива "наводним симпатизером усташа".

Нови документарац о коцентрационом логору Јасеновац, у јеврејској заједници оцењују као покушај ревизије мрачног дела прошлости Хрватске, Хасанбеговић тумачи као "најбољи начин да се осветлe многе контроверзе у хрватској историји".

Премијер Тихомир Орешковић кртикован је јер је пропустио да реагује на повике "за дом спремни" на фудбалској утакмици Хрватска-Израел.

На крају, Орешковић и председница Колинда Грабар-Китаровић јасно су осудили усташке злочине тек после посете специјалног изасланика САД за Холокауст.

Скуп присталица екстремне Аутохтоне хрватске странке права у Загребу

АФП оцењује да Хрватска демократска заједница на новембарским изборима није успела да добије јасан мандат, па је због доласка на власт пристала на постизборно цењкање.

Аналитичар Жарко Пуховски истиче да због тога новој влади недостаје јасан програм економског опоравка, па користи националистичку идеологију да створи илузију политичке победе.

Иако је поштовање права мањина била једна од кључних ствари за улазак Хрватске у ЕУ, лидер Срба у Хрватској Милорад Пуповац више пута је упозоравао на атмосферу нетолеранције.

Високи званичник ХДЗ-а Миљан Бркић одговорио му је да "може да иде тамо где ће се осећати сигурније, ако мисли да је угрожен".

АФП подсећа на случај аутора емисије на једној локалној телевизији који је упозорио гледаоце, нарочито мајке са децом, да "припазе када буду пролазили поред српске православне цркве у центру Загреба да их свештеници не би заклали".

Када је привремено забрањено емитовање програма тој телевизији, хиљаде су изашле на улице узвикујућу усташке слогане, на шта је полиција остала нема.

Слабљење секуларне државе

Владе Хрватске реаговала је, на како је оценила "лажне и политизоване оптужбе", поручивши АФП-у да "снажно осуђује тоталитарне ставове и све облике изражавања који подстичу говор мржње и нетрпељивост".

Локални новинари забринутли су после испада званичника ХДЗ-а да су медији главна препрека правој демократији.

Чак је шеф хрватске електронске регулаторне агенције поднео оставку, због како је рекао, политичких притисака.

АФП наводи и протест студената загребачког универзитета против планираног споразума између Филозофског факултета, бастиона слободне мисли и Католичког теолошког факултета.

Споразум, који је тренутно на чекању, оцењен је као средство јачања утицаја цркве у друштву. Студенти поручују да би то био корак ка даљем слабљењу секуларне државе.