Норвешка и Русија истражују арктичке ресурсе

Руска компанија „Лукоил“ је 2013. добила две лиценце за истраживање и бушење на норвешком континенталном гребену у Баренцовом мору и подстицај да отвори подружницу у Ослу. Сарадња Норвешке и Русије у истраживању нафте и гаса настављена је упркос санкцијама Брисела против Русије и каснијим контрасанкцијама Москве.

„Лукоил“ је 2015. добио скоро 20 милиона долара за истраживачке пројекте на норвешком гребену, што је двоструко више него претходне године, пише норвешки лист „АБЦ Нихетер“. У интервјуу за руски лист „Комерсант“, председник „Лукоила“ Вагит Алекперов каже да се компанија припрема за бушење бивше „сиве зоне“ на гребену који је већ деценијама био спорна територија између Русије и Норвешке. Успешно разграничење норвешко-руске водене границе у Баренцовом мору 2010. довело је до скока у билатералним пројектима нафте и гаса. У мају је „Лукоилу“ понуђено 20 одсто акција за два лиценцирана блока који се налазе дуж саме морске границе. Овај корак је бранила је норвешка премијерка Ерна Солберг, која је током посете САД посебно нагласила да је Осло тражио сарадњу са Русијом на далеком северу.

„Имамо дугу историју сарадње са Русијом на далеком северу, чак и у време политичких разлика“, изјавила је Солберг, а пренео „Маритајм егзекјутив“. Сарадњу је, такође, поздравио шеф граничне општине Сор Варангер и бивши генерални секретар Баренцовог савета Руне Рафаелсен. „Мислим да ово може бити веома занимљиво за норвешко-руску сарадњу“, рекао је Рафаелсен, кога је цитирао „Норд 24“.

Према норвешком закону о нафти, Норвешка нафтним компанијама надокнађује 78 одсто трошкова истраживања, као подстицај за наставак. Ову меру оштро је критиковао један број норвешких политичара због пружања уносних исплата страним компанијама и индиректног субвенционисања загађења од фосилних горива. У априлу је ову политику бранио министар финансија Сив Јенсен, који је назвао индустрију нафте и гаса „најважнијом привредном граном Норвешке“.

„Надокнада за истраживање није субвенција. Добро је да се обезбеди разноврсност играча на гребену“, написао је Јенсен у владином извештају. Све у свему, санкције су нанеле тежак губитак норвешкој привреди, која је већ ометена ниским ценама нафте. Компанија „Нортерминал“, основана са циљем изградње и управљања најсавременијим терминалом нафте и гаса на северу Норвешке за извоз арктичке нафте, дала је овог лета зелено светло за спровођење претовара ван града Киркенеса, али је његов купац, „Лукоил“, нестао.

„На нашу жалост, ’Лукоил‘ је био принуђен да изврши претовар у Мурманску“, рекао је менаџер „Нортерминала“ Од Арне Хауенг за норвешку телевизију НРК. Данас је компанија опрезно оптимистична због могућности да поново намами руску компанију предвидљивим оквиром.