Физичарка из Србије помера границе науке

Физичарка др Магдалена Ђорђевић добила је од Европске уније 1,4 милиона евра за истраживање особина материје, кварк-глуконске плазме. Реч је огромном успеху српске науке, једном од највећих, не само по износу, већ по томе што је баш научница из Србије изабрана у конкуренцији пројеката из целе Европе, од којих се очекује да донесу сазнања која могу да промене ток светске науке.

Др Ђорђевић бави се теоријском физиком и истражује кварк-глуконску плазму, а запослена је у Институту за физику. Истраживање њеног тима треба да објасни понашање материје у раним фазама универзума, пре “настанка” светлости. Проучавају понашање најситнијих честица материје под великим притиском и температурама пет пута већим од оних у средишту Сунца.

„Наш пројекат се односи на разумевање основних закона природе, па самим тим нема директних примена у привреди“, објашњава др Магдалена Ђорђевић.

„Економска корист овог пројекта је да смо у земљу донели 1.356.000 евра бесповратних средстава Европске уније. Добар део тих средстава биће искоришћен да се запосле наши научници, посебно младе колеге, које би, у одсуству овог пројекта, вероватно отишли из земље“.

Средства за своје истраживање др Ђорђевић је добила из оквирног европског програма за финансирање науке Хоризонт 2020, и то један од грантова Европског истраживачког савета (ЕРЦ), који се додељују само за научну изврсност, па је и конкуренција најоштрија. Реч је о најзначајнијој подршци коју је један истраживач са Западног Балкана у области природних наука икада добио од Европе и то за изучавање фундаменталних особина материје.

„Немам у плану одлазак из земље, јер да сам желела да останем у иностранству, не бих се ни враћала у Србију. Волела бих да овај пример буде подстрек нашој влади да наша наука има потенцијал и да наше истраживаче треба подржати,“каже наша саговорница.

Магдалена Ђорђевић дипломирала је на Физичком факултету у Београду, докторирала на америчком Колумбија универзитету, а истраживања у области нуклеарне физике наставила је у Охају. Пре шест година одазвала се позиву Института за физику и вратила у Србију.

Новац и за истраживање неолита

Пре др Магдалене Ђорђевић, ЕРЦ грант добила је и проф. др Софија Стефановић са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Она и њен тим, окупљени у Лабораторији за биоархеологију, треба да истраже када је жена у неолиту почела да рађа више од једног детета и када је светска популација почела да се увећава. За свој пројекат БИРТХ (Рађање) добили су 1,7 милиона евра.

ИН4С