Нови чувар Србског војничког гробља у Солуну: Михаиловића није лако замијенити

Од 1. августа 2014. године легендарног чувара Србског војничког гробља у Солуну, осамдесетосмогодишњег Ђорђа Михаиловића замијенио је Предраг Недељковић.

Чувени Ђорђе поријеклом из грбаљског села Пријеради није имао мушких потомака који би наставили породичну традицију коју је почео његов дјед Саво, па му је Министарство рада, запошљавања и социјалне политике Републике Србије под чијом ингеренцијом је Зејтинлик именовало Предрага за помоћника. Занимљиво је да Ђорђе који је рођен у Солуну никад није био у свом родном крају у Грбљу иако је више пута изражавао жељу да га посјети. Поздраве му је приликом посјете Зејтинлику пренио горњогрбаљски парох, јереј Миајло Бацковић који је са групом вјерника из Тивта и Грбља претходно боравио на Светој Гори.

Предраг Недељковић је био новинар у Краљеву, ожењен је Гркињом и истиче да Ђорђа који и даље долази на своје радно мјесто на коме је провео пола вијека, није лако замијенити. Чувено гробље на коме почива 8.000 србских ратника у хладовини чемпреса са Хиландара без Ђорђа није исто, али је Предраг ријешио да вриједним историјским подацима које износи посјетиоцима обогати јединствено искуство ове популарне дестинације.

„Његове животне координате су овдје, једноставно он је чика Ђорђе, он је легенда. То је традиција породице Михаиловић, на несрећу чика Ђорђе није имао мушког потомка. Мени је велика част да будем чувар србског војничког гробља, прадједа ми је био Солунац, ја их гледам као своје. Када дођу странци, па и Грци они не могу да схвате да постоји друга конотација у том називу чувар. Прво то је велика част, а друго ја сам овдје „пет у један“ – и чувар и кустос и водич и баштован и чистач. Ствар је у томе што је то традиција, јер ако имамо пијетета према овим људима гдје би данас стигли. Чика Ђорђе је имао своју животну причу и говори стихове. Због пијетета према њему ја то не говорим јер имам своју причу која се базира на историјским чињеницама, али се и у ту мора водити рачуна. Као што каже Ниче „не постоје чињенице, постоји интерпретација“, истиче Недељковић који са поносом истиче да потиче из војничке породице.

„У животу ништа није случајно и мој прадеда се звао Ђорђе као чика Ђорђе. Многе се ствари подударају. Први мој излазак у иностранство био је кад ме деда из Краљева довео ме овде на гробље. Увек сам имао неко поштовање јер се код нас у породици увек гајило српство. Не можете да заборавите оно што су људи гајили вековима“, истиче чувар србског војничког гробља у Солуну. Каже да 12.000 квадратних метара нија лако одржавати, а ту је и километар оборинских канала, а ту је зеленило. „Кад год завршите и очистите са једне стране, са друге стране гробља је већ затравило. У склопу нашег је и руско гробље кога такође одржћавамо.“

„Ми смо друго најпосећеније место у Солуну после цркве Светог Димитрија. Према званичним подацима 2015. било је око 250.000 посетилаца, а прошле године смо оборили све рекорде. Више не знам ни ја тачан број, али довољно је да кажем да је прошле године од 1. априла до 1.новембра било милион и 150 хиљада Срба у Грчкој, а отприлике сваки трећи је посетио ово место. Много који дођу распитују се за своје претке али свима покушавам да објасним да иако и не нађете неког – сви они су наши. Друго, на самом Зејтинлику су схрањени они који су страдали до границе, а пробој Солунског фронта био је на Кајмакчалану између Србије и Грчке. Они који су страдали са тадашње српске стране су сахрањени у Битољу. Сада постоје потпунији подаци јер је Војни архив Републике Србије урадио дигитализацију података из Великог рата и ко жели да пронађе неког тај начин ће му бити најлакши“, каже Недељковић.

Он објашњава да просјечан становник Солуна не зна да се гробље зове Зејтинлик („пијаца за продају уља“ на турском), због грчке аверзије према турцизмима. „До Балканских ратова већину становника града Солуна нису чинили Грци него Јевреји којих је било око 80.000 па онда Турци. Сви заборављају да у месту Сурути недалеко од Солуна одакле је иначе старац Пајсије рођен је Кемал паша Ататурк – „Отац свих Турака“. Он је добар део свог живота провео овде у Солуну, 500 метара од цркве Светог Димитрија налази се куће где је он провео добар део свог живота“, истиче чувар Зејтинлика.

Ж. К.,
IN4S