Нови формат сарадње у Централној Азији

Постаје реалност нови формат сарадње у Централној Азији. Лидери Русије, Авганистана, Пакистана и Таџикистана Дмитриј Медведев, Хамид Карзај, Асиф Али Зардари и Емомали Рахмон одржали су састанак у Сочију, на којем су разматрана питања реионалне сарадње.
 

Ово је већ други сусрет у таквом формату. Први је одржан прошле године. Генералном директору Центра за проучавање постсовјетског простора Алексеју Власову појава четворке чини се сврсисходном.
 

Сада се границе претходних регионалних алијанси у економској, политичкој сфери руше. Из природних разлога формира се нова конфигурација веза. И већ очигледно треба говорити о великом евроазијском простору, у који управо улазе ове државе које чине четворку земаља које се договарају. Два правца ће бити приоритетна. То је економија - саобраћајне комуникације, енергетски пројекти, трговинско-економски односи. И други правац - безбедност. Мењају се ризици, појављују се нови изазови. И потребно је косолидовано тражити одговоре на још нерешена питања у том сегменту одговорности.
 

Авганистан, Пакистан, и Таџикистан су заинтересовани за проширење економских веза са Русијом. Русија је на то спремна. Ово је изјавио Дмтириј Медведев у току састанка у Сочију са председником Авганистана Хамидом Карзајем. Раније се авганистанска еконимија стварала уз сарадњу бившег СССР. И њена обнова уз учешће Русије се чини логичном. Тренутно велике наде у Авганистану се повезују са освајањем недавно откривених налазишта нафте. Русија као једна од највећих земаља произвођача нафте, разуме се, могла би да осигура помоћ у тој сфери.

Сарадња са Русијом омогућава централноазијским партнерима да реализују велике пројекте у области енергетике. Постоје планови за испоруке електричне енергије из Таџикистана у Пакистан преко Авганистана. У Таџикистану руске комапније граде хидроцентралу.
 

У сфери безбедности четири земље намеравају да појачају заједничку борбу са тероризмом и наркоопасношћу. О томе се говори у заједничкој изјави председника 4 земље. Тероризам и незаконити промет наркотика они су квалификовали као претњу миру и стабилности. Преко 90% опијума који се испоручује на светско црно тржиште узгаја се у Авганистану. Приходи од њега осигуравају терористима неопходно финансирање. Зато је борба против шверца наркотика неодвојива од супротстављања тероризму. При томе против шверца наркотика се треба борити у свим фазама, почев од уништавања усева мака па до пресецања испорука хемијских супстанци за производњу наркотика из иностранства. И овај став, по свему судећи, почиње све више да се прихвата у Централној Азији.