Винстон Черчил: цигара, виски и остриге

Лик британског премијера Винстон Черчила тешко је замислити без цигаре. Али ништа  ређе се Черчил могао видети са чашом вискија у руци. Када је једном британски војсковођа Монтгомери рекао: "Не пијем, не пушим, те сам здрав  100 посто!" Черчил му је одвратио: "Пијем и пушим, те сам здрав за 200 посто!"
 

Политичар Ентони Иден је у својим успоменама написао да је Черчил пио виски са сода-водом у 8 и 45 ујутро. Љубав према вискију је он стекао од младих ногу, у време енлеско-бурског рата. Када сам био млађи официр у рату у Јужној Африци, вода није била   прихватљива за пијење, - причао је Черчил. Зато смо морали да додајемо виски. Током свог дугог живота он није изневерио приврженост том пићу. Његов мајордом Макговн се сећао: отприлике сат после доручка  ставио сам испред њега прву дозу вискија са сода-водом. Током целог дана чаша није била празна, али је он пио споро, сваки пут би попио чашу за два сата. При томе је виски био разблажен  сода-водом, а лед би се потпуно растопио. Дакле, виски није био јак. Сам премијер је то називао мешавином за испирање уста. После јела је Черчил пио порто и бренди.  Практично сваки дан би он попио и омиљени шампањац. Током сусрета Велике Тројке у време Другог светског рата Черчил је пробао јерменски и грузијски коњак. Постоје легенде о утиску који су они оставили на њега. Причају да је он наручивао од Стаљина сандуке коњака. Иначе је Винстон Черчил пио много, они који су га познавали, казали су: "За њега јело без вина није јело." Међутитм, нико не би могао рећи да га је видео пијаног.
 

У младим данима је будући премијер и Нобеловац лично учествовао у борбама - управо тада је он стекао кулинарске навике. Черчил је више пута морао да припрема храну на ломачи. Како причају, и када је постао чувени политичар, он је понекад спремао за неке своје госте читав ручак.
 

Черчил је познат приврженошћу комфорном и скупом начину живота. Велики политичар се разумео у јела. Додуше, тешко би било га назвати гурманом. Черчил није волео егзотична и сложена јела.
 

Ако се узме у обзир да је он живео 90 година, поставља се питање: зар је потребна пробирљивост и умереност у храни? А да не говоримо о цигарама и пићу. Додуше, кажу да је Черчил једно 20 година пре смрти оставио пијење и пушење, мада је снимљен са чувеном хаванском цигаром. У ствари стање здравља тог политичара дугог живота није било најбоље. Сер Винстон је волео да једе. За доручак је он имао дињу, омлет или јаја  на оку са сланином, телећи котлет или пилетину, пржени хлеб са мармеладом. И много кафе са врхњем. За ручак би он појео рибу, морски језик  с димљеним лососом и шкампама, затим пржену телетину, фаширану паштету од гушчије џигерице са сосом. Волео је он и остриге (иначе је обожавао шкољке), ростбиф с јоркширским пудингом и поврћем.
 

Када је имао 88 година, Черчил је могао да себи приушти ручак у хотелу Савој: почео би од острига и шампањца, па би појео крем-супу од зеленог грашка  и чашу хереса. Затим би  појео филе од иверка у сосу са вином Пуји-Фјуис. Даље би Черчил доделио пажњу говедини Велингтон са шаргарепом и кромпиром уз бургунско вино. За десерт је узимао сладолед са чашом старог порта. После кафе би све то крунисао цигаром и коњаком. Независно од тога шта је појео за вечеру, Черчил је пре спавања пио чашу хладног консомеа.
 

Главним јелом приликом гозбе је Черчил сматрао добар разговор - а најбољим саговорником - самог себе.