Авганистански „ужас без краја"

Авганистану прети „бесконачни хаос". Овакву прогнозу је уочи још једне годишњице терористичких актова, који су се догодили 11. септембра 2001. године у САД дао недељник „Ди Цајт" («Die Zeit»). Заиста, парафразирајући познату реченицу Лава Толстоја из романа „Ана Карењина", може се рећи да се „све помешало у Хиндукушу".
 

Сусревши се ових дана у Вашингтону председник Беле куће Барак Обама и генерални секретар НАТО-а Андерс фон Расмунсен потврдили су почетак извођења војске из Авганистана од почетка јула идуће године. Истовремено су одлучили да тамо допунски упуте 2000 војних лица из земаља-савезница, не рачунајући већ објављену америчку подршку од 30 хиљада. Пастор из Флориде Тери Џонс обећао је да ће организовати јавно спаљивање Курана. Овај оригиналан начин борбе против тероризма изазвао је јаросне акције протеста муслимана у Авганистану и другим земљама. Председник Авганистана Хамид Карзај позвао је талибанског лидера мулу Омара на дијалог. Он је за узврат изјаво да је мисија НАТО-а „потпуно пропала" и да је близу победа талибана над „невернима".
 

Можда овај „бесконачни хаос", на који упозорава „Ди Цајт" на Хиндукушу неће наступити колико сутра, али што се тиче политичких приступа решавању авганистанског проблема, видимо да је овде хаос очигледан. Операција снага међународне коалиције у Авганистану, која је као што је познато, почела 7. октобра 2001. године као одговор на терористичке актове у Њу-Јорку и Вашингтону, по дужини је одавно превазишла Други светски рат. Власт режима талибана је сломљена, али ни о каквој коначној победи над талибанима не може бити ни речи. Напротив, њихов отпор постаје све суровији. По подацима независног америчког интернет-сајта „иКежултис.орг" (iCasualties.org), који је направљен ради праћења губитака у Ираку и Авганистану, за све време мисија ИСАФ у Хиндукушу су погинула 2002 војна лица. За то време је по подацима ОУН рукама талибана, као и од бомби и метака војника коалиције погинуло преко 3,2 хиљаде мирних Авганистанаца.
 

Тренутно коалиционе снаге броје око 150 хиљада људи. Од тога су 95 хиљада амерички војници. У саставу авганистанских снага безбедности има 109 хиљада полицајаца и 134 хиљаде војника. Планира се да до краја 2011. године ове цифре износе 243 и 304 хиљаде. Међутим, занимљиво је следеће. По изјавама Вашингтона, тамо имају намеру да снизе трошкове обуке авганистанских војника од 11,6 милијарди долара у овој години на 6,2 милијарде идуће године. А од 2011. године управо у руке националних снага треба постепено да се предаје одговорност за безбедност у земљи.
 

Како је ових дана у интервјуу за британски „Дејли Телеграф"  («The Daily Telegraph») рекао амбасадор Русије у Кабулу Андреј Аветисјан, блок НАТО-а је „протраћио" 9 година не успевши да за то време створи пуновредну авганистанску војску. Чак и ако се с њеном обуком почне овог часа, сматра амбасадор, биће потребно најмање 5 година. А у принципу, по мишљењу Аветисјана, који је своју каријеру у Кабулу започео управо осамдесетих година, алијанса је у Авганистану поновила све грешке СССР-а, додавши им још масу сопствених. На озбиљност ситуације у Хиндукушу упозорава и професор Института за политичке и војне анализе Анатолиј Циганок.
 

(Голос А. Цыганка - папка «Голоса для всех»)
 

„2014., 2013. године, - раније Америка просто неће изаћи," каже професор. „Проблем сад чак уопште није у томе. Авганистан се налази на ивици грађанског рата. И сматрам да је врло могуће да 2011. или 2012. године он може да се пребаци на север Пакистана. А то може имати крајње неповољне последице. Већ сад Талибан и муџахедини ратују на удаљености од 50-60 километара од ракетних база Пакистана.
 

И Циганок и Аветисјан сматрају да снаге коалиције треба да користе искуство СССР-а, који је поред свих минуса свог војног присуства у Авганистану успео да у њему створи прилично развијену инфраструктуру и да припреми ратно способну војску. С данашњим приступом САД и НАТО за решење авганистанког проглема може се бирати само између „ужасног краја" или „ужаса без краја". У сваком случају, убеђен је Циганок, војно решење проблема Авганистана „просто није могуће".