Ваздушни јастук банке треба да праве саме
Још један оквирни споразум Базел 3 припремили су регулатори из 27 земаља света које чине Базелски комитет за банкарски надзор. Комитет ради при Банци међународних обрачуна. Суштина реформе је повећање минималне размере ликвидне резерве од 2 до 7 одсто актива. Овај осигуравајући фонд је превентивна мера за недопуштење нове финансијске кризе, за чије понављање постоји прилично велик ризик. Тако у крајњој линији сматра нобеловац из области економије Џозеф Штиглиц. Документ ће стићи на коначно утврђивање учесника самита двадесеторице у Сеулу у првој декади новембра. О новим правилима делатности банкара наш аналитичар Сергеј Гук разговара са професором Борисом Рубцовом, шефом катедре за хартије од вредности и финансијску инжињерију Финансијске академије.
Није ни из далека читава банкарска заједница без поговора поздравила повећање норми прављења резерви. Удео основног капитала кредитних институција као додатак осигуравајућем ликвидном фонду, треба да буде увећан са 4 до 6 процената. И ако је за велике „зверке" финансијског света стварање „ваздушног јастучета" сасвим изводљиво (на пример, на рачун додатне емисије акција), за средње и мале карике то је главобоља. Многи од њих, објашњава представник федералног удружења немачких банака Ханс-Јоахим Масенберг, немају директан излаз на тржиште капитала. А склепати сопствени капитал од добити за кратко време невероватно је тешко. Затезање каишева прети реалним смањењем кредитне масе за економију. Што са своје стране борби против рецесије и других последица кризе никако не доприноси.
Експерти банке за међународне прорачуне и њихове колеге из Европске централне банке постојање потенцијалне опасности негирају. И оставили су извесног одушка за ублажавање строгих захтева. Између осталог, увећање осигуравајућег капитала и друге новине треба да се реализују у фазама, од 2013. до 2019. године, минимализујући штету за банкарски кредитни сектор. Финансијске дотације из државног буџета, које су у периоду кризе буквално одржавале на површини мноштво банака, треба да буду прекинуте. Али, по свему судећи, не одмах. О одустајању од државног учешћа у документу се говори веома опрезно: „по могућности".
Наш експерт Борис Рубцов сматра да ће достигнути компромис донети учесницима финансијског тржишта више користи него негативних момената.
У датој ситуацији највише негодују немачке банке. Тако се десило да у Немачкој велики број банака није акционарски. Ниво концентрације у банкарском систему тамо је нижи него у Француској, Великој Британији, Јапану. Али проблем - неопходност увећања капитала, разматра се давно, од почетка кризе, и нико га посебно не оспорава.
Ради реализације одлука Базел 3 предвиђен је прилично дуг период од пет до 8 година. Сама одлука базелског комитета се доноси на основу прилично дугих усаглашавања и разматрања. Свака акција има како плусеве, тако и минусе. У датом случају, мислим да је био усвојен разумни компромис. У целини одлука има више плусева, него минуса. Наравно, то умањује могућност кредитирања. Али један од узрока актуелне финансијске кризе састоји се у претераном кредитирању, постоји преивше велика задуженост. Регулатори покушавају да реше то питање. Да прођу између Сциле и Харибде: с једне стране да не угуше клице раста, са друге да ојачају финансијски систем.
То неће моћи да се учини баш без губитака, убеђени су немачки финансијски аналитичари. Израчунато је да ће штедионицама, земаљским и комерцијалним банкама бити потребно више од сто милијарди евра како би се уклопиле у планиране стандарде. Мораће веома да се напрегну.
- Извор
- Глас Русије, фото: © Flickr.com/m.prinke/cc-by-sa 3.0/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















