Русија-НАТО: на хоризонту нова ера?

Уочи заседања Савета Русија-НАТО планираног за 15. септембар у Бриселу стални представник Русије у алијанси Дмитриј Рогозин упозорио је западне партнере на покушаје, како је он рекао, антагонизације односа између Москве и војног блока. То се тиче између осталог представника балтичких земаља и неких источноевропских држава, које тиражирају питање о тобоже незаконитом постављању руских противавионских комплекса С-300 у Абхазији.
 

На дневном реду првог заседања Савета Русија-НАТО после летњих одмора била су укључена питања припреме за неформални састанак министара иностраних послова Русије и НАТО-а у Њујорку 22. септембра, тока испуњавања одлука претходног министарског заседања Савета, посвећеног изради прегледа заједничких претњи по безбедност 21. века, као и тема праваца заједничког рада представника Русије и НАТО-а у Савету. Питање о комлексима С-300 због протеста руске стране није било укључено у дневни ред. Покушаје да се оно укључи у основну дискусију Рогозин је назвао шпекулацијом. По његовим речима, одређеним снагама унутар алијансе никако није по вољи ситуација, како се он изразио, помирења, која је настала данас између Русије и војног блока.
 

Наравно, тешко да питање о комплексима С-300, самтрају експерти, може да постане камен спотицања на путу успостављања пуноправног рада савета Русија-НАТО, који је преживео ледено доба после трагичних догађаја на Кавказу у августу 2008. године. Тим пре што се ових дана у интервјуу за британски Санди Телеграф генерални секретар алијансе Андрес Фог Расмусен, говорећи о идеји формирања европског противракетног штита, изјаснио за непосредно учешће Русије у том пројекту. У таквом случају, изјавио је Расмунсен, отвориће се перспективе нове ере сарадње са Москвом. А на недавно одржаном Међународном политичком форуму у Јарослављу Институције савременог развоја, чији старатељски савет предводи председник Дмитриј Медведев, представио је реферат који уверава у неопходност ступања Русије у НАТО.
 

Изјаве Расмусена су истина, још само идеја, мада политиколози већ нагађају не значи ли њена појава извесно ублажавање ставова САД у погледу Ирана. Али планове за размештање система америчке ПРО у Европи још нико није укинуо. По речима Павела Золотарева, заменика директора Института за САД и Канаду, сада, рецимо, ракете Петриот постављене у Пољској не представљају опасност по Русију. Али ако се тамо појаве стратешке противракете, ситуација ће се битно променити.

Наилазимо на прилично парадоксалну ситуацију, каже наш војни експерт. Приближили смо се оној граници када нас живот тера да донесемо неку принципијалну одлуку. Питања сарадње у оквиру ПРО и развоја односа са НАТО-ом све до ступања у алијансу су узајамно повезана. Стуапње је можда далека перспектива. Али та далека перспектива се мери временским одсеком од можда највише 10 година. Зато што за 10 година треба да се појаве стратешке противракете на европској територији.
 

Поводом могућег ступања Русије у НАТО, мада то није нова тема, мишљења експерата се дијаметрално разликују. На бајонете дочекују ту идеју између осталог исте те балтичке и неке друге источноевропске државе, новајлије у алијанси. Али сасвим из другог разлога. Недемократска земља, кажу они, имајући у виду Русију, и не наводећи никакве аргументе, нема право да претендује на чланство у НАТО-у. Она и не претндује. Али је занимљиво друго. У Тбилисију се, рецимо, отвара званично представништво алијансе, а пре тога са Грузијом је била потписана Повеља о сарадњи. Војна агресија против Јужне Осетије у Бриселу се сматра, као што видимо, сасвим демократским чином. У новембру самит НАТО-а у Лисабону треба да усвоји нову концепцију алијансе. У њој је Русија названа стратешким партнером. Неће ли ове речи остати само речи?