Надолазеће санкције ЕУ. Нека губитник плати

Самит ЕУ прошлог четвртка био је неформалан. Лидери ЕУ и њихови шефови дипломатских ресора ограничили су се добијањем домаћег задатка, који је формулисао председник Европског савета Херман ван Ромпеј овако: Пре смо имали стратешке  партнере, сад нам је потребна још и стратегија. Стратегија која неће бити унифицирана, због сложеног конгломерата земаља које интресују ЕУ: од САД до Кине, од Русије до Индије и Бразила. Јер свака од тих земаља захтева сопствени прилаз.
 

Крајем септембра  председници земаља ЕУ окупиће се на нови самит, овог пута редован, формални. И бавиће се искључиво унутрашњим пословима. Између осталог, ситуацијом око Ирске, где дефицит државног буџета већ премашује 14%, уместо дозвољена 3. Португалијом и њеним скоро 10% дефицитом, чији парламент тешко да ће утврдити драконска смањења буџетских трошкова за 2011. По мишљењу директора Бриселског института за економска истраживања Даниела Гроса, становништво за сада не спознаје сву озбиљност ситуације. Људима предстоји смањење потрошње за 10-15%:, а влада увек почиње да штеди на социјланим трошковима. И коначно самит ће се латити обавезног кандидата за грдњу - Грчке. Атина не може да постигне за почетак макар добијање веродостојних статистичких података о националној економији. Слику допуњавају масовни протести становништва против режима строгог смањења буџетских трошкова.
 

Комесар за економију  ЕУ Оли Рен расположен је веома одлучно. На самит он ће донети нацрт закона који омогућава да се аутоматски уводе финансијске санкције против прекршиоца буџетске дисциплине. И да се он лиши средстава, која се сваке године издвајају у буџету ЕУ за структурне реформе. Такве мере и ако су предвиђене, још ни једном нису биле примењене. Узрок је, објаснио је Рен, либерализам појединих министарстава финансија, која узимају под заштиту проблематичне земље. За пренос санкција у аутоматски режим потребни су корективи Пакта о стабилности. И ове допуне комесар је такође обећао да ће представити учесницима самита. Коначно, свих 27 учесника од наредне године мораће да предтављају нацрте својих буџета на утврђивање у Бриселу.
 

Подршка коју има Оли Рен, делује убедљиво. На његовој страни је шеф Европске ЦБ Жан Клод Трише, председник Европског  савета Херман ван Ромпеј, лидер  Европске групе Жан Клод Јункер, министри финансија Немачке и Француске. У корист одлучних мера говоре упозорења ММФ и ОЕСР о опасности од престојећег смањења темпа економског опоравка Европе. Па и нико од лидера земаља ЕУ данас отворено не одбацује пооштравање финансијске дисциплине.
 

Да ли ће се коначно покренути лед или ће све поново уронити у бесконачне процедуре усаглашавања? Наш експерт Владислав Белов, руководилац Центра за немачка истраживања Европског Института оцењује шансе пола-пола:

Постоје здрави гласови, који су се чули овог пролећа из Немачке, после њих су почели да се чују исто тако здрави гласови из других земаља на нивоу водећих политичара. Формирала се одређена група реформатора, оријентисаних на увођење нових правила за поштовање буџетске дисциплине. И неке нове мере, које бих назвао казненим санкцијама. Са друге стране, постоји низ земаља који не би хтео да се лишава свог права гласа. Схватајући да се неће још скоро вратити у колосек буџетске дисциплине. Мени се чини да противници реформатора чак могу да претегну. Није искључено да нећемо видети то решење, већ ће бити изјава да је то неопходно учинити. Коначно решење, техничко, које дозвољава увођење санкција, биће можда одложено.
 

У таквом случају  европљани се још једном ограничавају само разговорима. Мада нова криза и  даље лебди пред вратима Европе. И за њено спречавање потребна су дејства, усаглашена и енергична. Владислав Белов:

Важно је по мени да ипак постоји консензус о непоходности поштовања дисциплине. Мени се чини да онај потрес који се десио  у првој поливни 2010. има своју  позитивну страну. Реч је о извесном прелазном периоду, када земље треба да доведу своје буџете у ред. То је главно. Другостепено је уношење измена у договор и могућност примене конкретних новчаних санкција.

Јасно је да се превише проблема одједном свалило  на главе европљана доласком кризе. Одвојити главне од не баш актуалних код њих није могло одмах. Данас се процес завршава. И започиње етапа реализације реформи. Каква ће она бити?