Нови веб-сајт ће помоћи у потрази за црвеноармејцима који су погинули на територији Југославије

25.03.2018. год.

Србски истраживачи ће детаљно радити на пројекту Меморијали Црвене армије на простору Југославије, а најављен је и почетак рада веб-сајта посвећеног погинулим војницима Црвене армије, изјавио је за РИА Новости издавач и историчар Златомир Лазић.

У Београду се 22-23 марта одржала међународна конференција „Историјско наслеђе“ посвећена заштити гробаља руских и совјетских војника Првог и Другог светског рата. На конференцији су учествовали представници волонтера и друштвених организација из Аустрије, Француске, Пољске, Румуније, Бугарске, Летоније, Литваније, Естоније, Молдавије и Украјине.

У Србији се о совјетским меморијалним комплексима брину органи локалне самоуправе и организације ветерана, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и амбасада РФ и амбасаде других држава бившег СССР.

„Заједно са директором историјског архива у Јагодини Дејаном Танићем и уз благослов србског и руског партијарха истражујемо све војне гробнице на територији Југославије. Наш је циљ детаљна монографија, а у томе ће помоћи веб-сајт на три језика који ће почети са радом до краја године. Уз његову помоћ се надамо да ћемо повезати потомке и места где почивају погинули борци“, рекао је Лазић за РИА Новости. Досадашњи рад је већ помогао неким породицама да нађу гробове својих рођака који су били „нестали без трага“.

У централној Србији сада има пет великих меморијала и сви су отворени 60-их година, . У „Костурници“ у Зајечару је сахрањено 1266 совјетских војника, у Јагодини 1171, у Пожаревцу више од 400, исто толико у Горњем Милановцу и у Београду око 800 црвеноармејаца.

Меморијална гробља се одржавају и у Суботици, Сомбору, Зрењанину и Вршцу у Војводини. Велики меморијални коплекси су очувани и у Хрватској и Словенији: у Батини, Илоку и Мурској Соботи. На територији бивше Југославије је сахрањено преко 7 хиљада војника Црвене армије.

Russia beyond

Извор
Припадници Црвене армије у тек ослобођеном Београду, 20. октобра 1944. на Теразијама испред Палате Албанија. Wikipedia / Russia beyond/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Караганов: Како Русија може да победи у новом светском рату

Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...

Умрежени за сукоб: израелски „BLACK CUBE“ и инфилтрација Европе

Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...

Ножеви су извучени: да ли се спрема преврат у Кијеву?

Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...

Месец дана рата показао је стратешки неуспех напада на Иран — РТ

Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....

Да ли је повлачење из Отавске конвенције још један почетак краја?

Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...

Виткоф у Москви — РТ

После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....

Остале новости из рубрике »