Депозитаријум за музеје московског Кремља: бити или не бити...

Прва реакција људи на нове грађевине које се подижу поред историјских споменика архитеткуре обично изазива шок и талас критике. Тако је било, на пример, с париским Лувром, кад се појавила стаклена пирамида. Исто се сад дешава у Москви, где је поред Кремља планиран почетак изградње депозитаријума и радионица за рестаурацију за Музеје Кремља. Протести, сатируће публикације, чак и обраћање јавном тужилаштву, поводом „законитости изградње" - ангажовани су сви ресурси, којима друштво располаже. И то је разумљиво: историјски облик престонице је у току последњих година озбиљно нарушен због непромишљене, а понекад и неукусне изградње.
 

Уједно, нови депозитарно-рестаурациони комплекс је од животне потребне кад су у питању Музеји Московског Кремља, тврди генерални директор Музеја Јелена Гагарина. Јер, музеју у који желе да доспеју туристи из целог света, који долазе у руску престоницу, катастрофално недостаје простор.

Наш главни задатак је да ослободимо споменике Кремља од њима несвојствене функције и да изместимо из њега све помоћне просторије, све радионице за рестаурацију, све канцеларије које се овде и даље налазе и да их изместимо ван зидина Кремља, - каже Јелена Гагарина. - Осим ризница и радионица овде ће бити изложбене сале, и разуме се, изложбе које организујемо од својих колекција о доносимо из иностранства.

Корист за Музеје Московског Кремља је очигледна, али су и примедбе које јавно мњење има на пројекат депозитаријума подједнаке тежине. Пројекат је победио на међународном конкурсу још 1995-1998. године, кад су у моди била помпезне „царске" грађевине. И премда радници музеја њим нису одушевљени, не могу да га одбију: одобрен је и у Министарству културе и у московском архитектонском надлештву,а што је главно, усаглашен је с УНЕСКО. Московски Кремљ, подсетићемо, налази се на Списку културне баштине и у његовој близини се не сме градити ништа без знања ове поштоване међународне организације. По речима Јелене Гагарине, у музеју је предузето све што је било могуће да би зграда била што је могуће мање китњаста, јер треба да се налази међу ремек-делима руске архитектуре - Московског Кремља и узором дворског неимарства из 17. века, такозване Куће Пашкова. На упорну молбу представника музеја коригована је фасада зграде како би изгледала лакша и прозрачнија.
 

Што се тиче „филовања" зграде, планира се да се овде све ради по највишим међународним стандардима, истиче Јелена Гагарина.

Наши сарадници су обишли читав низ најсавременијих, најбољих објеката који су у последње време изграђени, почевши од Музеја Метрополитен, Токијског народног музеја, до читавог низа ризница, које постоје у Немачкој, Аустрији и Шведској,- каже Јелена Гагарина. - Мислим да ће с тачке гледишта простораи инсталација то бити једно од најуспешнијих музејских здања на свету.
 

Међутим, тешко је рећи кад ће се то догодити и да ли ће се уопште догодити. 29. септембра је вршилац дужности градоначелника Москве Владимир Ресин под притиском јавног мњења издао налог да се опозове дозвола за изградњу депозитаријума и да се питање овог пројекта изнесе на разматрање друштвеног савета за архитектуру.