У Киргизији се данас одржавају парламентрани избори
Највеће изгледе за побједу има странка предсједника Курманбека Бакијева, Ак Зхол, чији су највећи ривали Социјално-демократска странка бившег премијера Алмазбека Атамбајева и странка Ата Мекен коју води бивши предсједник парламента Омурбек Текебајев.
Након двије револуције, у марту 2005. и априлу 2010., када је побуном збачен предсједник Курманбек Бакијев, а на чело прелазне владе ступила Роза Отунбајева, Киргизија је у јуну донијела о нови устав који укида предсједнички систем.
Нови киргиски премијер требао би ујединити земљу, превладати политичке тензије и етничке подјеле између Киргиза и Узбека због којих је 400 људи убијено у јуну, а хиљаде остале без крова над главом.
Изборе на којима право гласа има око 2,7 милиона становника надгледаће више од 250 проматрача Мисије ОЕБС-а. За изборе је регистровано 29 политичких партија.
Киргизија, једина земља на свијету с руском и америчком војном базом, граничи с Кином и налази се у близини Авганистана.
У земљи влада политичка нестабилност од када је 2005. године Бакијев дошао на власт, након што је у насилним протестима збачен дотадашњи предсједник Аскар Акајев.
Бакијев је у октобру распустио парламент изабран на спорним изборима 2005. године, у којем су главну ријеч водили посланици из ере Акајева, те најавио да ће овога пута избори бити слободни и поштени.
Потенцијални немири у земљи забрињавају и Москву и Вашингтон, која базе у Киргизији користи за логистичку подршку америчким војним операцијама у Авганистану.
САД здушно подржава план стварања прве демократије у региону, док се Русија противи парламентарном моделу тврдећи да ће то изложити земљу додатном насиљу, као и да ће и овим путем исламски милитанти лакше доћи на власт.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















