Јединствена Европа и глобална политика
У мароканском граду Маракеш завршила је рад Трећа конференција о глобалној политици. У њеном раду су учествовали генерални секретар УН Бан Ки Мун, предтавници ЕУ, државни посленици и експерти из преко 30 земаља. Тему наставља коментатор Петар Искендеров.
Или ће се европљани ујединити, или ће на Европу почети да рачунају још мање, него што можемо да претпоставимо, изјавио је на конференцији европски комесар за питања конкуренције, Шпанац Хоакин Алмунија. Он је такође истакао да европске државе са различитим погледима на глбоална питања представљају много више проблема за међународну заједницу него што дају доприноса њиховом решавању. Тезе су индикативне, узимајући у озбир колико је снаге и што је најважније средстава ЕУ већ уложила у осигурање свог институционалног, политичког и економског јединства.
Узгред, о улагањима. Неколико дана пре дискусије у маракешу важно признање дао је председник буџетске комисије еворпског парламента Ален Ламасур. По њему, Европа једноставно нема више средстава да финансира своју политику: буџет ЕУ чини 1% од сумарног унутрашњег бруто производа свих земаља чланица организације.
На стастанку у Довилу председници Француске Никола Саркози и канцелар Немачке Ангела Меркел предложили су да се пренесе тежина проблема на плећа мање развијених земаља. Саркози је поменуо санкције против држава са претераним буџетским дефицитом, које у торку од 6 месеци нису предузеле неопходне мере за његово смањење. Али то ће захтевати ревидирање управо одобреног Лисабонског споразума о реформама ЕУ, значи довешће до нових дебата.
Осим тога, планиране мере значе нове непопуларне социјалне мере у и тако проблематичим земљама - Грчкој, Шпанији, Португалији, Италији, Ирској или Мађарској. Тамо желе да кесу одреше европски тешкаши. Последњи не горе од жеље да увећају сопствена издвајања у заједничку касицу. Јер набројане мере прете још већим увећањем разлике између власти и друштва и наговештавају проблеме на изборима - истакао је у разговору за Глас Русије шеф одељења за европску безбедност Европског института РАН Дмитриј Данилов.
Ефекат расцепа између власти и друштва посебно јача у условима финансијско-економске кризе. Обични грађани ЕУ, европских земаља постављају питање: шта су учинили ЕУ, Европски парламент за то да обично становништво осећа себе сигурније. И одговоре на ова питања они не налазе.
И још један закључак се намеће из песимистичких оцена у маракешу. Проблеми ЕУ чиније још несигурнијим наде Брисела у реализацију таквих амбициозних пројеката као што је даље ширење у правцу Балкана, програм Источног партнерства са земљама бившег СССР, коначно изградња гасовода Набуко.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
- Повезане теме
- ЕУ
- УН
- криза
- финансије
- становништво
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















