Депресија - најраспрострањенија болест у свету
Нисам психопата, само сам уморан. Немам депресију, једноставно никако да се наспавам - тако се људи обично штите од помисли на душевне болести. Међутим оне су већ погодиле сваког 4-5. од нас. Статистика СЗО говори да 20-25% становника Земље пати од појединих психичких сметњи, а сваки други има шансу да оболи у току живота.
Најраспрострањенија душевна болест савременог доба је депресија, каже директор научног центра за социјалну и судску психијатрију Сербски Зураб Кекелидзе.
До 2020. депресија ће избити на прво место међу обољењима - по дужини неспособности за рад. До 2000. године депресија је била на 5. месту. Не све психичке болести заједно, већ управо депресија као таква. 26% жена пати од депресије и 12% мушкараца. То су врло озбиљне, тешке цифре.
Али постоје и позитивне промене у том свету, и у руском друштву између осталог. На пример, број самоубистава у земљи умањио се један и по пут, а то је до 60 000 спасених живота. Узимајући у обзир са су самоубиства глобални проблем и светска статистика у целини све је гора, руски показатељи не могу да не радују.
Између осталог други страшан порок - алкохолизам - такође предаје вођство. Ако је 2008. године по глави становника у Русији отпадало 18 литара попијеног алкохола, прошле године то је већ 15 литара. Ипак страст према алкохолу, исто као и према наркотицима, ипак је висока. Трећа болесна зависност је од игара на срећу, која у Русији, за разлику, на пример, од Америке, није тако распрострањена. Ако у САД од ове патолошке зависности страда 5% становништва, у Русији ова цифра је отприлике два пута мања. Ако у САД од ове патолошке зависности страда 5% становништва, у Русији ова цифра је отприлике два пута мања. Осим ове три распрострањене зависности, постоје још и таква растројства као што је синдром радохоличара. Радохоличари заборављају на себе, посвећују све време послу, ипак то постаје само привид активног рада, јер у одабраном темпу немогуће је плодотворно радити, каже Зураб Кекелидзе.
Мисао да су некакви генији спавали по 5-6 сати и да је све код њих било добро, нису исправне. Човек треба да спава у просеку 8 сати. Друго, мора да има потпун свакодневни одмор. Формула ко се добро домара, тај добро и ради поната је, јер човек мора да се одмара. Треће: дужина радне недеље не треба да буде већа од 40 сати, ако желимо да сачувамо своје здравље.
Посао дужи од 8 сати дневно више није посао, сматра стручњак. Зураб Кекелидзе препоручује да се после 40-50 минута рада направи мали одмор. Годишњи одмор је пожељно да се дели на делове, а не да се узима цео, а затим да се неколио месеци навикава на радни процес, умарајући се троструко. Волети себе и помагати себи читава је уметност, али она помаже да се очува здравље, како физичко, тако и психичко.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/Gabriela Camerotti/cc-by-nc/ vostok.rs
- Повезане теме
- медицина
- човечанство
- становништво
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















