Потез Русије на европској шаховској табли

Русија је направила два потеза на европској шаховској табли, преговарајући са Немачком и Француском у Довилу, а затом учествовавши у конференцији о евроатлантској безбедности у Бриселу са Немачком и Пољском. Неко је на Западу пожурио да оцени то као намеру мал те не да се подели ЕУ. Код руских експерата оваква тумачења изазивају недоумицу. Говори доктор наука, експерти Института за међународе и економске односе Надежда Арбатова:
 

Сматрам да су мини-самити у формату тројке или четворке, чак и петорке, врло важни. Они помажу Русији да упореди заједно са европским парнтерима позиције о најнасушнијим проблемима безбедности, регионалним проблемима. И то није никакво подривање стабилности ЕУ! Наравно, сваки такав састанак има свој задатак. Било да су то последице светске финансијске кризе, нова архитектура европске безбедности са којом је иступила Русија, ирански нуклеарни проблем, нови договор са ЕУ... Посебно продуктивно тече дијалог Русије, Немачке и Пољске. Троуглу је чак лакше да реши на пример проблем Каљининграда, везан за транзит, урпошћавање визног режима и пограничну трговину. Утроје је лакше наћи пут историјског помирења, преврнути жалосне странице прошлости и кретати се даље. А куда? Зашто да не успостављању односа Русије са прибалтичким земљама, чему би у потпуности могле да допринесу Немчака и Пољска?
 

Могу да наведем, наставља Надежда Арбатова, читав низ мини-самита, које би било корисно одржати. Проблем Придњестровља. Он је само дотакнут у Довилу. Зашто да се не вратимо њему, рецимо у формату петорке: Русија, Немачка, Француска, Румунија, Молдавија? Зар је лоше ако се на крају означи прогрес у том, за сада нерешеном конфликту у Европи?
 

Поменули сте успостављање дијалога Русије са прибалтичким земљама. Какву улогу овде може да одигра Пољска, која данас такође има сложене односе са Литванијом?
 

Пољска би могла да одигра улогу централне земље у регулисању доноса Русије са прибалтичким републикама. Она је накакво снажно језгро тог региона. Није тајна да су после придруживања ЕУ Естонија, Летонија и Литванија понеле терет прошлих увреда према суседима.
 

Емоције су матријалне. Оне се изливају у конкретну и често неконструктивну у односу на Русију позицију. Када је разматрано питање укидања виза са ЕУ, министар иностраних послова Естоније изјавио је – могуће је решити питање са Русијом, али тек пошто укинемо визе са свим земљама Источног партнерства. Тачније, фактички је ставио крст на безвизни режим између Русије и ЕУ у скоријој будућности. Добри суседи тако не поступају. То се односи и на сасвим ненормалне на данашњи дан пољско-литванске односе. Корени примедби Литварније прама Пољацима сежу чак у 15. век, у време пољско-литванске државе Реч Посполита. Ту се намеће посебан разговор суседа у региону – закључује Надежда Арбатова.
 

Усаглашавати решења која затим могу да буду усвојена на вишем нивоу управо треба у току неромалних, локалних сусрета, убеђена је директор Центра за европску безбедност Татјана Пархалина. Она сматра да је тема европске безбедности дотицана у Довилу, у Бриселу, рачунајући на лисабонски самит Северноатлантске алијансе. И ево зашто...
 

Не треба заборавити да је руски председник дао сагласност да доптује на самит НАТО-а не било где, већ у Довилу, тачније на неформалном састанку. И још нешто. Тешко да би он донео такву одлуку да у Лисабону није било планирано потписивање некаквих озбиљних докумената, који значавају квалитативно нову етапу односа Русије и НАТО-а, како сам убеђена, они се налазе на прагу рестартовања.
 

Русија и ЕУ, Русија и НАТО потребни су једни другима, убеђена је Татјана Пархалина. Само заједно можемо да одговоримо на нове изазове 21. века – тероризам, ширење нуклеарног наоружања, кибернетичку опасност, промене климе. Главни фактори на европској сцени то добро схватају. Није случајно конференција у Бриселу уз учешће Русије, Пољске и Немачке протекла под девизом: Јачање сарадње и безбедности за све.