Шест хиљада браће и сестара

У октобру се традиционално одржавају сусрети питомаца Ивановске школе-интерната «Стасова», која је позната у свету као Интердом. Сусрети се одржавају у различитим земљама, ове године је сусрет био одржан у Атини. Данас 6 хиљада бивших питомаца Интердома живи у 100 земаља, укључујући Анголу, Немачку, Грчку, Иран, Шпанију, Италију, Канаду, Кину, Палестину, Пољску, Португалију, САД и ЈАР.
 

Интернационално сиротиште у граду Иваново, 300 километара северо-источно од Москве, било је основано 1933. године за  децу бораца за независност из држава Европе, Латинске Америке, Африке и Азије, која су остала без родитеља. Новац за његову изградњу су прикупљали ивановски радници и Црвени Крст у Немачкој, Швајцарској, Данској Норвешкој и другим земљама. Први питомци су постала деца познатих политичара – Мао Цетунга, Долорес Ибарури, Палмира Тољатија, Мориса Тореза.
 

56  питомаца те школе се борило као добровољци на фронтовима Великог Отаџбинског рата. 17 од њих, међу њима Кубанац, Бугарин, Пољак, Јевреј, Грк и Југословен су погинули у тим борбама. Данас испред школе-интерната се налази дрворед, где је свако стабло засађено у знак сећања на једног од питомаца-хероја.
 

У Интердому све је било подређено главном задатку:  да се помогне детету да стекне породицу и солидно образовање.  По свом нивоу обуке школа је могла да се такмичи са елитарним европским школама затвореног типа. Њени питомци су завршили најбоље руске високе школе – МДУ, МГИМО и УПН (Универзитет пријатељства народа). Црвена књига, која се води у Интердому од момента његовог основања, садржи хиљаде записа бивших питомаца. Емотивни и дирљиви, они на различите начине сведоче: Захвалан сам судбини што сам се нашао овде.
 

Према мишлењу директора Интердома Галине Шевченко, питомци се осећају као чланови једне велике породице - то је јединствено интернационално братство. Ако се негде у различитим градовима нађу наши питомци – они се осећају као род, мада је један завршио школу 1957. године, а други 2000. године. Они се међусобно зову  брат или сестра, увек се брину један за другог, - прича директор. Као и свака породица, која има своје корење, где се с колена на колено преносе традиције, у Интердому се преноси од педагога новим генерацијама педагога, од оних који завршавају школу новим питомцима дух братства. Интердомовац је звање члана наше породице. Ако неком од наших апсолвената затреба помоћ за школовање или лечење, није важно, када је он завршио школу, свако даје свој прилог. Свој савремени облик Интердом је стекао 1991. године. Данас је то највеће у Русији сиротиште, које има комфоран стамбени блок, велику школу са савременом опремом, одличну концертну салу. Оно је постало родна груда за 400 деце из различитих руских региона и земаља ЗНД, међу њима су сирочад из жаришта међунационалних конфликата и зона елементарних непогода.