Унутрашњи проблеми спољне политике Јапана

Неадекватну реакцију Токија на службено путовање руског председника Дмитрија Медведева на Курилска острва многи водећи стручњаци повезују с унутрашњом политичком борбом у самом Јапану.

Своју жељу да посети Куриле Дмитриј Медведев је изразио још пре месец дана. Јапанци су одмах истакли да ће путовање руског председника отежати односе између две земље. Међутим, Русија је ставила до знања: председник државе путује на службена путовања по територији своје земље и није јасно зашто се суседи због тога толико узбуђују. Након путовања у Токију је изјављено да овај догађај вређа осећања Јапанаца и чак је привремено повучен амбасадор Јапана у Русији. Без обзира на то што је на први поглед реакција Јапана повезана с догађајима спољашње политике, она је пре свега усмерена на саме Јапанце, истакао је у интервјуу за „Глас Русије“ члан дописник РАН, Василиј Михејев:

Реално, прави прималац је јапански аудиторијум. Између осталог, његов политички део. Ради се о томе што се тема северне територије стално налази у центру унутрашње политичке борбе у Јапану, и партија која је данас на власти – Демократска странка – не може да не реагује на неке радње, које њени опоненти могу да искористе у својој борби. Да је званични Токио данас прећутао, Демократска странка би доспела под врло упорну и оштру лавину и ватру критике политичких опонената на редовним парламентарним изборима.

Историја претендовања Токија на Курилска острва, која Јапанци називају „северном територијом“, повезана је с резултатима Другог светског рата. Русија и Јапан су 1956. године потписали заједничку декларацију, у којој се каже да 2 острва од четири – Хабомаји и Шикотаји, могу бити предата Јапану ако се он одрекне других територијалних претензија - на острва Итутруп и Кунашир. А Токио претендује на сва 4 острва. Зато до данас две земље нису потписале мировни споразум. Узгред речено, Русија је већ више пута Јапану нудила да заједнички освајају ове територије. Крајем прошлог века Русија и Јапан су основали билатералну комисију, ангажовани су представници економских надлештава других земаља, почела је израда заједничких пројеката. Међутим, непомирљива позиција Јапана је осујетила ове напоре.

Узгред речено, треба истаћи да Јапанци имају територијалне претензије и према Кини, у погледу острва Дјајујдао (у кинеској варијанти), које Јапанци називају Сенкаку, и у погледу јужнокорејског острва Токто (јапански назив – Такесима). Историја с Кином је већ нанела реалну штету билатералним односима: земље су прекинуле преговоре за проширење цивилног авионског саобраћаја, испоруке угља и заједничку разраду ресурса Источно-Кинеског мора. Крајем септембра ове године, кад је конфликт заоштрен, у току једне недеље кинеске дипломате су седам пута позивале у МИП јапанског амбасадора како би изразиле протест. Конфликт с Јужном Корејом такође није прошао без повлачења амбасадора.

Територијалне претензије Јапана су само једна карика у низу реваншистичких наступа, који се стално осећају. Ради се о шинтоистичком светилишту Јасукуни. У њега људи долазе да се поклоне душама Јапанаца, који су погинули у ратовима у којима је Јапан учествовао. С времена на време у Јасукунију се појављују и јапански премијери. Кина и Јужна Кореја, које су преживеле јапанску окупацију у првој половини двадесетог века храм сматрају симболом јапанског милитаризма. Оне овакве посете називају вређањем сећања на жртве окупације. Једно време Јапан је игнорисао ове протесте. Напредак је запажен почетком овог века, кад је премијер-министар Синдзо Абе одбио да посети Јасукуни и просто је послао храму симболичан поклон – бонсаи. Међутим, многи стручњаци истичу да овај корак нипошто не значи да ће јапански лидери и у будуће одустати од посећивања храма и од култивисања реваншистичких расположења.