Отворено писмо Бранку Перићу, судији у Суду БиХ (Отворено писмо једном лицемјеру)

Господине Перићу,

Ваш текст,који је објављен у Независним новинама од 11. новембра ове године, страна 9, назива „Кардинала треба озбиљно схватити“ разумијем и подржавам. Међутим, разлога за оваквим Вашим обраћањем, и не само оваквим, било је и много прије, још док сте били на функцији предсједника ВСТС. Разлози су патња, сузе и крв неколико хиљада српских породица које су избациване на улицу на основу судских пресуда, а понекад и без њих уз помоћ Министарства за избјегла и расељена лица Републике Српске. У тим пресудама се види да су те породице са другим породицама мијењале своју имовину по закону и уз добровољност обију страна. Овдје не говорим о малом броју уговора о замјени имовине гдје тога није било. Дакле, те српске породице криве су само због тзв. општих околности и на основу њих поништено је неколико хиљада уговора у задњих десет година.

Господине Перићу, гдје Вам је тада била храброст и осјећање за правду. Гдје су вам тада биле реченице: „проблем који није правни, него и дубоко морални...у њима(судским пресудама) непогрешиво препознао неправду која извире из закона… и не бих данас бранио кардинала да нисам видио доста пресуда које су се позивале на закон, а биле у најдиректнијој супротности са правдом.“

И то је врхунац лицемјерја. Кардинала браните зато што сте видјели такве пресуде, а када сте их гледали, ћутали сте, а само понекад сте говорили да се јавно не коментаришу судске одлуке. А сада, у „случају“кардинала, кажете да је дијалог о коначним судским одлукама пожељан. И послије свих ових година, наталожене патње, боли и безнађа породица које су биле тужене и избациване из својих имања, а да ни за шта нису криве, послије Ваше немогућности да се ставите у „кожу“ мученичких породица и Вашег стављања у „кожу“ кардинала, са закашњењем и горчином кажем Вам:срам Вас било.

Ово отворено писмо пишем у жељи да савјест људи који сједе у „великим фотељама“ прије проради и, што је још боље, да буде стално присутна.