Валутни ратови: неизбежност или реална претња?

Да ли валутни ратови могу да доведу до нове глобалне кризе? Да ли ће основне земље извозници одустати од мера протекције сопствених економија? Ова питања разматрају се на самиту Г-20 отвореном у Сеулу на коме учествује 8 индустријски развијених и 12 економски најјачих земаља у развоју.
 

Очекује се да ће главна интрига самита бити везана за противречности САД и Кине у погледу кинеске националне валуте- јуана. САД сматрају да смањени курс не само јуана већ и других валута земаља у развоју води до губитка извозних тржишта за америчке компаније и до успешне конкуренције кинеске робе и инвестиција на америчком тржиту. Зато САД траже да се ревалвира пре свега кинески јуан.
 

Ипак представници Кине стављају до знања да Кина неће потчинити своје економске планове интересима САД. Упоредо са тим туце земаља у развоју скреће пажњу на раст спољног дуга индустријских држава, који треба гасити не валутним притиском на земље у развоју, већ стимулацијом производње и потражње у земљама Запада.
 

Светска привреда још се није опоравила од недавне кризе, зато последњих месеци на дневном реду и стоји проблем такозваних девизних ратова, сматра директор Одељења за аналитичко информисање агенције РБК Александар Јаковљев.
 

У тим условима владе низа земаља покушавају на неки начин да добију за своје економије повластице на рачун манипулације девизним курсевима. Ова идеја није нова, нису је смислили чак ни прекјуче. Она се састоји у томе да владе и Централне банке низа земаља покушавају специјално да ослабе курс своје националне валуте у односу на валуте трговинских партнера. То је прилично ефикасно локално дејство, које омогућава да се стимулише сопствени извоз и да се заштите своја тржишта од јефтиног увоза.
 

У суштини низак курс националних валута повољан је свим земљама са великом унутрашњом потражњом и извозом. Али таква ситуација доводи до трговинског дисбаланса, који повлачи за собом нестабилност читаве светске привреде. Богати постају још богатији, сиромашни још сиромашнији. А то већ противречи изјавама лидера двадесеторице о помоћи сиромашним земљама, изреченим на претходним самитима. Између осталог, став великих светских фактора у погледу помоћи сиромашнима кардинално се изменио. Ако су раније они преузимали на себе обавезе да помажу угроженима, сада је реч о стимулисању њиховог економског раста.
 

Став Русије по том питању прилично је јасан: земље не треба да доносе једностране одлуке о снижавању крусева националних валута без усаглашавања са другим партнерима. То води до љуљања глобалне економије. Недавна криза очигледно је показала зависност привреда разних земаља. Приликом сметњи у једној од карика, нарушава се рад читавог система. До истих последица теоријски могу да доведу и манипулације на девизном тржишту.
 

Између осталог проблем девизних ратова у скоријој перспективи тешко да ће моћи да буде решен. Састанак лидера двадесеторице, пре је самит декларација са којима су сви сагласни, али ће сви деловати по своме: своја кошуља је телу ближе. А британски премијер Дејвид Камерон уопште је у шали признао да је дошао у Сеул да се добро наспава.