Русија-ЕУ: енергетски пакет не треба да омета сарадњу у гасној сфери

Русија и ЕУ формирају радну групу како би анализирали какве последице ће имати по развој односа у гасној сфери такозвани трећи енергетски пакет. Ово је саопштио заменик председника управе компаније Гаспром Александар Медведев. Енергетски пакет је скуп директивних докумената Европске владе и ступиће на снагу у марту следеће године. Ипак он је већ изазвао много питања.
 

Ради се о томе што се у документима садрже новотарије које тешко да доприносе јачању дугорочних веза и приливу инвестиција у нове инфраструктурне пројекте у Европи. Реч је о томе да једна компанија не може да буде истовремено испоручилац гаса и оператер за његов транзит. Документ налаже земљама ЕУ да осигурају поделу бизниса на продају и транспорт гаса. О томе шта у пракси то може да значи за компанију као што је Гасрпом, говори топ-менаџер компаније Александар Медведев.
 

ЕУ је усвојила низ нормативних аката на реформисању гасне индустрије. Ове иновације доводе главне испоручиоце гаса, између осталог и Гаспром, у унапред неповољан положај. Тако трећи енергетски пакет фактички удаљава компанију од управљања активима за транспорт гаса. То обезвређује велике инвестиције, уложене раније у ове гасоводе. На крају власник система губи могућност да брани интересе, ризикујући да се претвори у новчаног донатора, који усмерава средства на задовољавање туђих интереса.
 

Многи експерти говоре о томе да одлука ЕУ о трећем пакету има пре свега политички карактер и крши принципе тржишне економије. Истовремено јасно је да непромишљено прекарајање правила и механизама у гасној сфери која су стварана годинама тешко да ће дати позитивни резултат, сматра председник Руског гасног удружења Валериј Јазев:
 

Данас ЕУ ради на дугорочној стратегији развоја енергетике до 2050. године. Високо ценимо позив на учешће у њеној разради. Али започети рпоцес тражи крајњу обазривост и поштовање према већ успостављеним механизмима сарадње. Они су потврдили своју поузданост током деценија.
 

Ових дана комесар за енрегетику у ЕУ Гинтер Етингер поново је потврдио да потребе Европе за гасом могу да скоче до 700 милијарди кубних метара годишње. ЊУ рачуна на широку диверзификацију извора и машрута испорука, и то је логично. Али број извозника није тако велик, уз то низ испоручилаца ће самањити обиме извоза због смањења експлуатације. У тим условима Русија тежи да увећа број маршрута за извоз гаса у Европу и самим тим да повећа капацитет извозне инфраструктуре. То захтева велике инвестиције. Ипак увођење ставова енергетског пакета ЕУ у актуалном облику може да доведе до ограничења испоруке енергената на европско тржиште. Да ли то треба самој Европи?