Дипломата православља
Поглавара Руске Православне Цркве патријарха Кирила данас називају дипломатом православља. За преко 30 година црквеног служења он је доста допринео јачању веза руске цркве са другим конфесијама. 20. новембра патријарх Кирил пуни 64 године.
Патријарх Московски и све Русије Кирил, световно име Владимир Гундјаев, рођен је 1946. године у Лењинграду. Са непуних 20 година уписао се на богословију, а затим на Лењинградску духовну академију. 1969. године будући патријарх се замонашио са именом Кирил у част једног од браће, просветитеља Словена Ћирила и Методија. Архимандрит, архиепископ, затим митрополит Смоленски и Каљининградски. У јануару 2009. године он је био изабран на патријаршијски престо.
Са именом патријарха Кирила везује се не само препород духовног живота у Русији, превладавање црквеног раскола и спајање Московске патријаршије и Руске православне цркве у емиграцији, већ и почетак обухватног међуконфесионалног дијалога. Јер још као председник Одељења за спољне црквене везе тадашњи митрополит Смоленски и Каљининградски стално се састајао са представницима разних резлигиозних конфесија, са муслиманским свештенством, доста је допринео јачању међурелигиозног разумевања, говори заменик председика Савета Муфтија Русије Дамир Гизатулин.
Завхаљујући његовим напорима у руској цркви данас су одлично успостављени односи са исламом како у Русији, тако и далеко ван њених граница. Високо ценимо улогу патријарха Кирила у различитим мировним дејствима, уједињавању нација и различитих култура.
Ако код муслимана и будиста Русије са руским првослављем никада у историји земље није било озбиљних сукоба, успостављање дијалога РПЦ са католицима текло је сложено. Током читавог 20. века католичка црква је предузимала покушаје да масовно претвори православне у католике на канонској територији РПЦ. Због тога односи Московске патријаршије у Ватикана били су крајње напети. Ипак будући поглавар руског православља више пута је посећивао Свету Столицу, водио сложене дипломатске преговоре. Патријарх Кирил је направио врло важан корак ка миру и узајамном разумевању међу нашим црквама, подвукао је у интервјуу за нашу радиокомпанију први секретара апостолске нунцијатуре амбасаде Ватикана у Русији Висваљдас Куљбокос.
Задатак патријарха је да настави ону мисију коју су започели претходни поглавари РПЦ, како би просвећивали народ, носили му Јеванђељску веру, помагали људима у моралном образовању и васпитању. Данас, гледајући патријарха Кирила, ми, католици, представници католичке цркве, признајемо да је његова улога врло важна у јачању узајамног разумевања међу нашим црквама. Патријарх Кирил више пута је говорио да у данашњем свету треба удружити напоре и у Западној и у Источној Европи, како би обе цркве радиле заједно и помагале једна другој. И ми се са тим у потпуности слажемо.
Патријарх Кирил је извео на квалитативно нови ниво најважнију мисију цркве – проповед Речи Божје, подвукао је представник Московске патријаршије игуман Филип Рјабих.
Патријарх Кирил има велики углед у разним конфесијама. Он је увек био активан мисионар и проповедник речи Божје. Увек је иступао на разним међународним манифестацијама и конференцијама, ступао у дијалог са људима разних погледа. Увек је говорио о томе како се може постићи мир и благостање, полазећи од хришћанских православних традиција.
Делатност патријарха Кирила је допринела томе да се глас Руског православља данас чује у свету, а руска црква је постала значајна друштвена институција.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
- Повезане теме
- Кирил
- православље
- религија
- ислам
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















