РТ: УН упозоравају да неконтролисана вештачка интелигенција и технологија машинског учења може кршити људска права и нанети штету животима, захтевајући мере заштите од злоупотребе

16.09.2021. год.

Шеф УН-а за људска права позвао је на мораторијум на употребу одређених технологија вештачке интелигенције, попут масовног препознавања лица, све док не постоје „одговарајуће заштите“ против њеног потенцијално „катастрофалног“ утицаја.

У свом јучерашњем саопштењу, високи комесар УН-а за људска права Мишел Бачелет нагласила је потребу потпуне забране апликација вештачке интелигенције које нису у складу с међународним законом о људским правима, истовремено тражећи паузу у продаји одређених технологија које изазивају забринутост.

Напомињући да вештачка интелигенција и алгоритми за машинско учење сада сежу „скоро у сваки кутак нашег физичког и менталног живота, па чак и у емоционална стања“, Бачелет је додала да технологије имају потенцијал да буду „сила за добро“, али би могле имати и „негативност, чак и катастрофалне ефекте ако се користе без довољно обзира на то како утичу на права људи”.

"Системи вештачке интелигенције се користе за одређивање ко добија јавне услуге, одлучивање о томе ко има шансе да буде ангажован за посао, и наравно утичу на информације које људи виде и могу да поделе на мрежи."

Technologies like facial recognition are increasingly used to identify people in real time and from a distance.

We call for a moratorium on their use in public spaces, at least until robust international #HumanRights safeguards are in place.

Learn more: https://t.co/VmmR75slYd pic.twitter.com/mslH79ccFK
— UN Human Rights (@UNHumanRights) September 15, 2021

Њено упозорење уследило је након што је Канцеларија УН за људска права објавила извештај који је анализирао утицај система вештачке интелигенције, попут профилисања, аутоматизованог одлучивања и других технологија машинског учења, на различита основна права, укључујући приватност, здравље, образовање, слободу изражавања и кретање.

Извештај наглашава бројне забрињавајуће догађаје, укључујући „пространи екосистем углавном нетранспарентног прикупљања и размене личних података“, као и начин на који су системи вештачке интелигенцијњ утицали на „владине приступе полицији“, „спровођење правде“ и „приступачност јавних услуга“.

Доношење одлука засновано на вештачкој интелигенцији такође би могло бити „дискриминаторско“ ако се ослања на застареле или небитне податке, додаје се у извештају, такође наглашавајући да се технологија може користити за диктирање онога што људи виде и деле на вебу.

Међутим, у извештају се напомиње да је најхитнија потреба „усмеравање људских права“ с обзиром на биометријске технологије, које мере и бележе јединствене телесне карактеристике и које су у стању препознати одређена људска лица „постајући све више решење“ за владе, међународна тела и технолошке фирме за разне задатке.

Извештај посебно упозорава на све већу употребу алата који покушавају да „закључе емоционално и ментално стање људи“ анализом израза лица и друге „предвиђајуће биометрије“ како би се одлучило да ли је нека особа безбедносна претња. Технологије које настоје прикупити „увиде у обрасце људског понашања“ и на основу тога предвиђају такође постављају „озбиљна питања“, саопштило је тело за људска права.

Указујући да таквој технологији недостаје „чврста научна основа“ и да је подложна пристрасности, у извештају се упозорава да употреба „система за препознавање емоција“ од стране власти, на пример, током полицијских заустављања, хапшења и испитивања, подрива права особе на приватност, слободу и правично суђење.

„Ризик од дискриминације повезан са одлукама вођеним вештачком интелигенцијом, одлукама које могу променити, дефинисати или оштетити људске животе, сувише је стваран“, рекла је Бачелет и додала да свет не може „приуштити да настави да хвата корак“ са брзим развојем технологија вештачке интелигенције.

Извор: РТ

Извор
Танјуг
фото: © Shutterstock / RT/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Караганов: Како Русија може да победи у новом светском рату

Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...

Умрежени за сукоб: израелски „BLACK CUBE“ и инфилтрација Европе

Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...

Ножеви су извучени: да ли се спрема преврат у Кијеву?

Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...

Месец дана рата показао је стратешки неуспех напада на Иран — РТ

Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....

Да ли је повлачење из Отавске конвенције још један почетак краја?

Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...

Виткоф у Москви — РТ

После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....

Остале новости из рубрике »