Почетна страница > Новости
Уместо да тражи уверавања од Вашингтона и НАТО-а, Русија би требало да обезбеди Западу безбедносне уступке, инсистира украјински министар спољних послова, док тензије расту широм Источне Европе.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
РТ: Русија треба да безбедносне гаранције да Западу - Украјина
04.02.2022. год.
Москва је дужна да увери земље да не гаји агресивне намере, наводи Кијев
Уместо да тражи уверавања од Вашингтона и НАТО-а, Русија би требало да обезбеди Западу безбедносне уступке, инсистира украјински министар спољних послова, док тензије расту широм Источне Европе.
Говорећи у оквиру министарског састанка "Букурештанске деветорке" НАТО-а у четвртак, Кијева Дмитриј Кулеба рекао је да је крајње време да Запад преузме одговорност и покрене разговоре о кључним питањима европске безбедности.
Како се наводи у саопштењу украјинског министарства, Кулеба је рекао да је неприхватљиво да земља, која је, према његовим речима, окупирала делове Грузије, Украјине и Молдавије, врши сајбер нападе и шири дезинформације - тражи уверавања о својој забринутости. Москва је, међутим, раније демантовала такве наводе.
„Уместо тога, евроатлантска заједница би требало да поставља таква питања Русији“, додао је он.
„Када ће Русија свима нама објаснити како разуме сопствену посвећеност да не јача своју безбедност на рачун других, укључујући Украјину?“
Кулеба је такође рекао да су земље "Букурештанске деветке" - Бугарска, Чешка, Словачка, Естонија, Мађарска, Летонија, Литванија, Пољска и Румунија - сувише упознате са „сферама утицаја“ из совјетског доба.
„Када ће Русија свима нама објаснити како разуме сопствену посвећеност да не јача своју безбедност на рачун других, укључујући Украјину?“
Кулеба је такође рекао да су земље "Букурештанске деветке" - Бугарска, Чешка, Словачка, Естонија, Мађарска, Летонија, Литванија, Пољска и Румунија - сувише упознате са „сферама утицаја“ из совјетског доба.
„У нашем заједничком интересу је да учинимо све да спречимо Русију да поврати своју сферу утицаја у савременој Европи“, рекао је он и додао да њихово јединство и чврстина „могу да заштите безбедност“ на континенту.
Западни лидери су у више наврата изражавали забринутост да су руске снаге наводно распоређене на украјинској граници ради инвазије на земљу. Русија је, међутим, оштро одбацила те тврдње и настоји да добије гаранције да се НАТО неће ширити ближе њеним границама.
Москва је у децембру предала два нацрта споразума - један упућен Вашингтону, а други НАТО-у. Осим што се у њима тражи да се Украјине не придружи војном блоку, Русија инсистира на томе да војни блок треба да се уздржи од војних активности на територијама бивших држава Варшавског пакта које су се придружиле након 1997. године.
Москва је у децембру предала два нацрта споразума - један упућен Вашингтону, а други НАТО-у. Осим што се у њима тражи да се Украјине не придружи војном блоку, Русија инсистира на томе да војни блок треба да се уздржи од војних активности на територијама бивших држава Варшавског пакта које су се придружиле након 1997. године.
Међутим, шеф НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да би било неприхватљиво да се створи „двостепени“ систем који спречава да се учествује у активностима са неким државама чланицама.
Руски председник Владимир Путин раније је рекао да је последњем совјетском премијеру, Михаилу Горбачову, Запад дао гаранције да се НАТО неће ширити на простор који је остао након пада СССР-а. Са мноштва докумената скинута је ознака тајности 2017. године, а касније су их бројни аналитичари протумачили као да показују да су амерички, британски и немачки званичници вербално уверавали Кремљ 1990-их да се НАТО неће ширити на земље источне Европе.
Руски лидер је такође навео да је Запад „варао” Москву у годинама које су уследиле, када су примљене Пољска, Бугарска, Румунија и балтичке државе.
Извор: РТ
Руски председник Владимир Путин раније је рекао да је последњем совјетском премијеру, Михаилу Горбачову, Запад дао гаранције да се НАТО неће ширити на простор који је остао након пада СССР-а. Са мноштва докумената скинута је ознака тајности 2017. године, а касније су их бројни аналитичари протумачили као да показују да су амерички, британски и немачки званичници вербално уверавали Кремљ 1990-их да се НАТО неће ширити на земље источне Европе.
Руски лидер је такође навео да је Запад „варао” Москву у годинама које су уследиле, када су примљене Пољска, Бугарска, Румунија и балтичке државе.
Извор: РТ
- Извор
- Танјуг
- Погођена зграда у Јасиновати (ДНР), фото: © Sputnik / Sergey Averin / RT/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
