Драматичан пад подршке грађана Србије чланству у ЕУ

27.04.2022. год.

Први пут у последњих двадесет година број грађана који се противе придруживању Србије Европској унији већи је од оних који то подржавају, показује истраживање Ипсоса. Док у Бриселу такве резултате читају као недовољан рад званичника на промоцији европских вредности, у Београду оцењују да је таква статистика последица великих притисака ЕУ на Србију, посебно када је реч о украјинској кризи.

Када је Србија пре деценију званично постала кандидат за чланство у Европској унији, оптимизам је владао са обе стране стола. Врата у Бриселу, предвиђало се, требало је да се убрзо отворе. Ипак, уместо места за столом десети рођендан статуса кандидата Србије обележава драстичан пад подршке придруживању Унији, преноси РТС.

Према подацима Ипсоса, на референдуму би за улазак у Унију гласало само 35 одсто грађана, док би 44 одсто било против.

"Ово сада нам говори да грађани желе да виде крај тог процеса или неке промене. То може да се промени, али сада су грађани, чини ми се, осетљивији на све ове захтеве, притиске за неке услове које Србија треба да испуни, али слабо се објашњава да су то услови који важе за све", каже Сузана Грубјешић, потпредседница Центра за спољну политику.

Управо у притисцима који стижу из Брисела, а тичу се увођења санкција Русији, аналитичари виде главни узрок у заокрету става грађана.

"Мислим да ће све док тај сукоб траје и на начин како се према њему односе западни центри моћи бити кључни критеријум, при чему треба рећи да став према томе не одређује остварење нашег крајњег циља и ми ако заузмемо став према томе и ако дођемо на ту страну која нам се сугерише и за коју се врши притисак, то не значи да не отпадају они услови које имамо од раније и који стоје", сматра Зоран Миливојевић, дипломата.

У кључне услове Европска унија убраја реформе у области владавине права, унапређење слободе медија, људских права и решење питања Косова и Метохије.

"Србија не одустаје од тог циља, али остају и услови, услови који се косе са њеним државним и националним интересима и ја лично мислим да је питање државног и националног интереса значајније од онога што бисмо ми могли да добијемо уласком у ЕУ. Знате, одрицање од територије и још нешто слично томе је ипак захтев који тешко може бити прихватљив", поручује Миливојевић.

Прихватљиво би било, сагласни су саговорници, да Брисел предузме конкретне кораке – понуди тачан датум уласка, дâ зелено светло за отварање преосталих кластера и подстакне нормализацију односа са Приштином.

"Ја не сумњам да све то може да се брзо промени, јер, рецимо, навешћу пример Хрватске – 2011. је само 22 одсто грађана било за улазак Хрватске у ЕУ, а две године касније на референдуму гласало је 66 одсто", наводи Грубјешићева.

Највећу подршку придруживању грађани Србије показали су неколико месеци након одржавања Песме Евровизије у Београду и у години када је Европска унија укинула визе за српске држављане – чак 74 одсто испитаника 2009. године било је за улазак Србије у Унију.

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti

Извор
Танјуг
фото: © РИА Новости/ vostok.rs

Повезане теме
Србија
ЕУ

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Караганов: Како Русија може да победи у новом светском рату

Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...

Умрежени за сукоб: израелски „BLACK CUBE“ и инфилтрација Европе

Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...

Ножеви су извучени: да ли се спрема преврат у Кијеву?

Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...

Месец дана рата показао је стратешки неуспех напада на Иран — РТ

Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....

Да ли је повлачење из Отавске конвенције још један почетак краја?

Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...

Виткоф у Москви — РТ

После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....

Остале новости из рубрике »