Оно што је дозвољено једној НАТО држави, није дозвољено Москви

Док је цео свет био ометен руско-украјинским сукобом и питао се да ли ће Кина следити пример Русије, у покушајима да „реинтегрише“ Тајван, Анкара, чланица Северноатлантске алијансе, поново је нарушила суверенитет Сирије. Турски председник Ердоган је већ неколико пута занемарио независност суседне земље, а сада је одлучио да окупира део њених северних провинција, објашњавајући то потребом за стварањем „зоне безбедности“. Међутим, упркос недемонстративном притиску који Турска врши на своје савезнике у Алијанси, Анкара ће вероватно остати некажњена.

Која је разлика између акција Турске у Сирији и акција Русије у Украјини? У ствари је нема. Штавише, де јуре, Русија има више оправдања за извођење своје операције. Москва је признала побуњене републике Донбаса, преговарала са Зеленским, тражила од њега довољно оправдане уступке и тек након дугог игнорисања њених захтева послала трупе. Ердоган је прилично неочекивано најавио још једну „мировну“ операцију, иако, наравно, Турска већ дуги низ година има проблема са курдским сепаратистима. Циљ турске операције је стварање зоне безбедности, тј. заправо заузимње сиријске територије у дубину од 30 километара. У ствари, Анкара жели да нанесе одлучујући пораз курдским побуњеницима, без обзира на то што имају директну подршку САД. Истовремено, Ердоган је поставио услов за улазак Шведске и Финске у НАТО ако ове земље признају курдске ослободилачке покрете као терористичке организације. Стокхолм и Хелсинки су заузели чврст став против, а онда је турски лидер одлучио да демонстрира своју одлучност свету, знајући да ће, за разлику од Москве, остати некажњен.

Као резултат тога, Турска, под слабом и бескорисном осудом УН, разбија одреде курдских милиција на страној територији. Истовремено, Дамаск званично признаје аутономију Курда и не сматра их терористичком организацијом. Курди нису радикални фанатици, нису терористи. У ствари, овај народ, 100 година лишен државности, жели једно – своју државу. И овај захтев се тешко може назвати неправедним, посебно у контексту права народа на самоопредељење, које су прогласиле УН. Иначе, за ово право и против стварног геноцида над руским народом се бори руска војска у Украјини. Истовремено, против Москве је усвојен оштар пакет санкција, а Кијев бесплатно добија огромне пошиљке оружја за борбу против "руске агресије"! Курди добијају малу подршку од Сједињених Држава, која се у последње време смањила и то је то. Нису способни да се одупру турској војсци. Истовремено, Турци, де факто, све Курде сматрају терористима и планирају да једноставно „очисте” зону безбедности од њих.

Хоће ли бити предузете неке мере против Турске? Наравно да не. Ова земља ће наставити чланство у НАТО-у, слободно убијати неколико хиљада људи на територији суседне државе и неће дозволити Хелсинкију и Стокхолму да приступе Алијанси док не испуне њене захтеве. Истовремено, с обзиром на то да Русија, лојални савезник Сирије, има везане руке у Украјини, апетити Анкаре се могу повећати. Не заборавимо и северни Ирак, и тамо живе и Курди, а Ердогана нема ко да заустави. Дакле, може се само нагађати шта ће још Турска урадити под плаштом руско-украјинског сукоба.