Без Источних договора живели би у другој Европи
Немачки канцелар који се спустио на колена пред спомеником жртвама фашизма у Варшави је призор који је пре 40 година изазвао бурну реакцију Западне Немачке. Беснели су и десни и ултрадесни. Писали су по зидовима: Стрељати Бранта! (Willy Brandt an die Wand). Отворено су иступали против источне политике коалиције Брант-Сцхеел. Покушавали су да не дозволе ратификацију у бундестагу. Кривили су га за издају немачких интереса. О догађајима недавне историје политички посматрач „Гласа Русије“ Сергеј Гук разговарао је са учесником совјетско-немачких преговора који су касније прерасли у Московски договор Валентином Фалином:
„Тај договор није само страница европске већ и светске дипломатије. Приметићу да су САД биле против закључивања Московског договора. Они су тражили од Бранта да не потписује 12.августа 1970 године. Друго: против Московског договора је било руководство НДР. И морали смо да уложимо много труда да убедимо Улбрихта да се не противи. Неке сумње су имали и Пољаци. Све то треба да се узме у обзир када говоримо о источним договорима.
Али без Московског договора не би било ни Варшавског, ни договора са Чехословачком, у којем је Минхенски споразум одбачен. И других ствари не би било: Финалног акта у Хелсинкију и свега што је дошло након њега.
Осим у успеху хелсиншког форума Источни договори су одиграли важну улогу у смањењу напетости на релацији Исток-Запад. На пример, нису могли да не утичу на атмосферу која је довела до потписивања споразума СССР-САД о ограничењима потенцијала атомских ракета. Ево оцене Валентина Фалина:
Како пише у својим мемоарима Кисинџер, САД нису виделе у договорима који су потписали са нама 1972-73 године промену стратегије САД. Он је сматрао да је то био тактички корак на којем се добило у времену. Јер САД за време вијетнамске кампање нису имале средства за трку у наоружању. Друго: требало је бацити кост противницима вијетнамског рата, присталицама мирног решења конфликата у Европи и САД. Трећа примедба Кисинџера јесте да је било потребно да се спречи случајан почетак атомског рата. Четврто: да се припреме услови за протеривање СССР са Блиског и Средњег Истока. Наши експерти, па и ја, покушавали су да убеде наше руководство да не верује превише речима на папиру. Американци се придржавају договора све док им то одговара, а затим им дају шире тумачење. Али, на жалост, глас разума није услишан.
Источни договори су само компромис. Али своју главну улогу – гаранта неприкосновености послератних граница Европе у то време– они су без сумње одиграли. Политика Вилија Бранта је послужила у омекшавању конфронтације блокова. И бар само због тога оснивачи и архитекте Источних договора заслужују признање потомака.
- Извор
- Голос России/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















