Ожењени мушкарци се боље понашају од неожењених, што је делимично последица позитивног утицаја брака на њих, а делимично и чињенице да се људи прихватљивијег понашање чешће жене него они други.
Ожењени мушкарци се боље понашају од неожењених, што је делимично последица позитивног утицаја брака на њих, а делимично и чињенице да се људи прихватљивијег понашање чешће жене него они други, указује америчка студија, обављена на Мичигенском универзитету.
Лоше понашање које се доводи у везу с антисоцијаношћу личности - криминал, лагање, агресивност и недостатак кајања - се смањује код мушкараца који су дали брачни завет, преноси Ројтерс.
Истраживање је трајало 12 година, а обављено је на 289 парова мушких близанаца, старости од 17 до 29 година. Више од половине парова су били идентични близанци.
Испитаници који су се венчали током трајања студије (њих око 60 одсто) су у 17. и 20. години демонстрирали мање антисоцијалног понашања од других, што указује да антисоцијални типови имају мање изгледа да се ожене од осталих.
Показало се, међутим, и да између ожењеног и неожењеног идентичног близанца (који имају исто генетско наслеђе и одрасли су у истим условима), кад се један од њих ожени, почиње да се испољава разлика. Ожељени демонстрира мање антисоцијаног понашања од свог идентичног близанца, што указује на добар утицај брака на социјализацију мушкараца.
Једно од објашњења такве разлике је да ожењен човек проводи више времена са женом него са својим друштвом, а делинквенција, опијање и друго негативно понашање су ствари које се најчешће раде у групи.
Осим тога, ожењени мушкарци можда осећају да имају "више да изгубе" уколико би били ухваћени у неком антисоцијалном понашању, или им је стало до доброг мишљења супрупа о њима.
И резултати ранијих истраживања су упорно показивали да ожењени мушкарци чине мање криминалних дела - и до 35 одсто од неожењених.
Истраживања такође показују да су ожењени мушкарци у просеку здравији од неожењених, мада се разлика између те две групе постепено смањује.
Засад ожењени људи у сваком случају показују тенденцију да дуже живе, мање су депресивни и мање подложни инфаркту и шлогу.
