Летећа жаба као начин добијања нобелове награде
Међу руским научницима-нобеловцима се нашло још двоје. Почасну диплому и златну медаљу са профилом оснивача награде из руку шведског краља Карла 16. добили су припадници руске школе физике – Андреј Гејм и Константин Новоселов. Такву високу оцену су научници добили за откриће најчврстијег и најтањег материјала у свету – графена.
Већ у току неколико година тај се материјал налази у центру пажње перспективних сфера примене расте геометријском прогресијом. Рецимо, у електроници транзистери на основи графена ће потиснути силициумске, промениће се екрани мобилних телефона и телевизора. Апарати ће постати мањи и лакши.
Пренережује не само откриће Гејма и Новоселова, већ и начин којим је то откриће учињено: научницима су требали само фластер и делић срца једне оловке. Танка мрена графитских мрвица на фластеру је уствари графен. Иначе, све пробе тих физичара су интересантне и разумљиве чак и за оне, који немају везе са науком. На пример, претходна етапа настанка графена је откриће ефекта левитације – лета предмета у простору без икаквог ослонца. Нама је било досадно, прича Андреј Гејм, - да објавимо у научном часопису чланак о својствима магнетских поља без очигледне илустрације. Зато смо помислили да би неко живо биће могло да лебди. С мишем није успело. Он се држао канџама за крај суда, а жаба је лебдела.
Међутим, озбиљни научници не баш увек адекватно прихватају такве необичне кораке, - жали се Андреј Гејм, - јер су биле компликације у вези са радом о графену.
Тешко је било не само написати рад, већ га и објавити. Пре него што га је прихватио, часопис Нејче га је два пута одбио. Из тога произилази: ако је неко одбио да објави ваш рад – Нејче или неки други научни часопис, немојте се предати. Могуће је да тај рад вреди Нобелову награду.
Мора да се истакне да су необични не само експерименти Андреј Гејма и његовог колеге Константина Новоселова, већ и њихов однос према слави. Желимо да се што пре заврши ова галама да би наставили да радимо, - каже Андреј Гем.
Мислио сам да је Нобелова награда, као и оне од пре, попут комада метала. Међутим, други људи то сматрају великим благом. Признајем, још нисам научио да живим с тим благом.
У историјату Нобелове награде то није први случај када су руски научници-физичари добили високу награду. Све до сада је нобеловаца било 10: међу њима су Лав Ландау, Николај Басов, Александар Проохоров, Петар Капица, Жорес Алферов. Ни данашњи физичари неће бити последњи на том списку.
- Извор
- Голос России, © Фото: «Вести.Ru»/ vostok.rs
- Повезане теме
- Нобел
- истраживање
- проналазак
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















