Витешки кодекс у ракетном веку

Главна тема заседања сталних представника Савета Русија-Нато,  управо одржаног у Бриселу 9-ог децембра, била је изградња противракетне одбране у Европи. Овај је сусрет био први после Лисабонског самита алијансе и последњи у години за нама. Позиција Москве остаје непромњена, партнерство у „ЕвроПРО“ које НАТО предлаже Русији, могуће је само на равноправним основама уз присуство транспарентности.

Руска страна је на заседању покренула још једну тему,  тему која се неочикивано (по)јавила последњих дана. А ради се о плану који је открио и објавио портал Викиликс- о  плану заштите Пољске и Балтичких земаља од напада потенцијалног агресора. Јасно је да се по питању агресора мисли на Русију. Управо део овог плана, према наводима британског „Тhe Guardian” је и размештање америчких ракета- пресретача на територији Пољске.  Из отворене дипломатске преписке сазнајемо још и то да је званична Варшава била обавештена да нови НАТО систем ПРО, предвиђен за одбрану од потенцијалних напада из Ирана и Сирије, може бити адаптиран на уништавање ракета  „са било ког другог места“. Према објашњењу амбасаде САД у Пољској, ако би „опасност“ порасла, базе би се могле модернизовати, број ракета повећати, а радари преусмерити.
 

 „Тhe Guardian”  даље наводи да ПРО може бити кориштена против Русије, упркос сталним јавним уверавањима САД и НАТО  да им то није намера. Руска делегација је свакако затражила објашњење, односно знаничну реакцију на писања британског листа. У вези са тим, посебну пажњу привлаче речи руског председника Дмитрија Медведева, на заседању сталних представника Савета Русија- Нато, одржаног 20-ог новембра у Бриселу: „ Ако заједно радимо на изградњи ПРО, онда не би требало реметити постојећи паритет“.

Стални представник Русије при НАТО Дмитриј Рогозин изјавио је са своје стране:  „ ПРО у Европи је могућа или са  учешћем Русије или против ње. Трећа могућност не постоји.“ По речима Рогозина, стране су се „сагласиле да се не усаглашавају и договориле да се договарају“. И према резултатима претходног сусрета, постало је извесно да  је већ  за 16. децембар заказано заседање заједничке радне групе са учешћем експерата.

„Ако под изговором стварања било какве заштите од тамо неких фамозних иранских ракета, ми не на југу, него на северо-западу видимо изградњу система стратешке противракетне одбране, која би имала могућност да неутралише наш стратешки потенцијал и самим тим стави под сумњу наш атомски стратешки потенцијал, тада ћемо ми бити приморани да стварамо и постављамо нове системе за нападе, који ће имати универзалну могућност одбране, па у том смислу и стратешке противракетне одбране. Ми само искрено упозоравамо чиме ће се то завршити. То је трка у наоружању.“

У оквирима децембарског састанка у Бриселу, руски стални представник је морао да оповргава гласине у вези са предлогом председника Дмитрија Медведева о стварању европске  ПРО према секторима. Секторна ПРО, објаснио је Рогозин, претпоставља  не зоне утицаја, већ зоне одговорности, када су радари усмерени на трећу страну, а не једни на друге. Стални представик је то упоредио са тактиком у доба витезова:  када се два ратника окрећу леђима један другом, омогућавајући самим тим кружну одбрану. Сваки је при томе штитио леђа своме саборцу, схватајући да тиме штити и своја леђа. Да ли је  данас овај „кодекс“ актуелан када је све далеко другачије? Средњевековно оружје је свакако део прошлости. Али, принцип витешке части не стари. Наравно, само у случају, ако је принцип  као такав уопште опстао до данас.