Шта су показали избори на Косову?

У недељу 12. децембра на Косову су одржани ванредни парламентарни избори, први после самопроглашења независности у фебруару 2008. године. Према прелиминарним резултатима,  на биралишта је изашло 48% становништва, а победила је Демократска партија Косова на чијем је челу актуелни премијер Хашим Тачи са 31% гласова. Тему наставља наш аналитичар Петар Искендеров.
 

Вршилац дужности шефа кабинета је већ говорио о својој „великој победи“ у борби за „демократске и евро-атлантске вредности“. Ипак резултати показују да Косово очекују натезања око стварања владајуће коалиције, и господин Тачи ће морати да се договара управо са Демократским савезом Косова са којим су се покварили односи последњих месеци. Јер распад коалиције те две партије у октобру је и довео до најозбиљније унутарполитичке кризе на Косову за последње године. Стране су окривиле једна другу за ауторитарност, корумпираност и чак за „издају идеала косовске независности“. Осим тога у најтежем тренутку кризе Демократски савез Косова је променио лидера. Место бившег партнера Тачија, бившег председника самопроглашеног Косова Фатмира Сејдиу заузео је градоначелник Приштине Иса Мустафа – личност која ни мало не крије своје амбиције.
 

А овако или онако мораће се договарати: ни партија Тачија, ни Мустафе није добила контролни пакет. Што је занимљиво, Демократска партија Косова која је прогнозирала своју убедљиву победу добила је мање гласова него на изборима 2007. године – када ју је подржало 34% бирача. Покрет „Самоопредељење“ који је заузео треће место са 16% гласова, и који први пут учествује на изборима, постигао је успех на рачун критиковања својих политичких опонената. На такав начин све три партије су максимално супротстављене, што води ка још дубљем јазу и онемогућава било које међународне споразуме и коалиције.
 

Ипак ова ситуација има и позитивну страну за косовске Србе. Бар у најближе време неће бити никаквих претњи о примени снаге од стране власти Приштине. Јер власти неће бити, - рекао је Гласу Русије експерт Института славистике РАН Александар Карасјов:
 

На данашњем Косову бар мало значајна насеља у којима живе Срби се налазе у северном делу Косовске Митровице, где Срба има по различитим проценама од 90 до 100 хиљада. Тамо су активни србски органи власти на челу којих је Заједница србских општина Косова и Метохије, која се потчињава Београду. Влада Хашима Тачија уз подршку емисара ЕУ Питера Фејта је још пре годину дана разрадила стратегију за север Косова, која предвиђа насилну ликвидацију локалних органа власти. Ипак, одлучан став Србије, Русије, самих косовских Срба, па и перманентна криза у руководству косовских Албанаца не дозвољавају да се та стратегија реализује.
 

Противречни резултати ових избора стављају под сумњу и перспективе преговора између Београда и Приштине. Раније је руководство Србије предлагало да се почне још ове године. Сада ће највероватније дијалог бити одложен од стране Приштине док се не направи влада која ће бити способна за рад и јака парламентарна коалиција. А то значи, одложено на неодређено време.