Прослављени србски фудбалер и тренер Синиша Михајловић преминуо је после дуготрајне и тешке борбе са болешћу у болници у Риму, преносе италијански медији.
Некадашњи прослављени фудбалер Синиша Михајловић рођен је 1969. године у Вуковару. Каријеру је започео у локалном клубу Борово, да би касније играо за Војводину у којој је већ у првој сезони постао стандардни првотимац.
Са Војводином је у сезони 1988/89. осовјио титулу шампиона Прве савезне лиге Југославије.
Након Војводине, Михајловић се преселио у Црвену звезду са којом је 1991. године освојио титулу Купа европских шампиона (Лига шампиона) и Интерконтинентални куп. У београдском црвено-белом дресу Михајловић је освојио два пута титулу Првенства Југославије у сезонама 1990/1991 и 1991/1992.
Синиша Михајловић је плодоносну међународну каријеру отпочео у главном граду Италије наступавши за Рому, касније је играо и за Сампдорију и Лацио, а фудбалску каријеру је окончао у Интеру 2006. године.
У Серији А оставио је дубок и неизбрисив траг, али и у европском и италијанском фудбалу уопште, будући да је освојио сва такмичења у поменутој држави.
Најплодоноснији део фудбалске каријере Синише Михајловића, ако је судити према броју освојених трофеја био је период проведен у Риму, односно Лацију.
Са римским "небеско плавима" освојио је седам титула, почевши од Серије А, па све до Уефиног Суперкупа.
За сениорску репрезентацију СФР Југославије дебитовао 16. маја 1991. у квалификационој утакмици за Европско првонество 1992. године у мечу против репрезентације Фарских острва у Београду.
Након распада СФРЈ, Михајловић је наставио да игра за репрезентацију СР Југославије.
Био је део тима на Светском првенству 1998. у Француској, где је одиграо 4 утакмице, као и Европском првенству 2000. у Белгији и Холандији, где је одиграо 3 утакмице.
Последњи меч у дресу репрезентације, тада већ Србије и Црне Горе, одиграо је 7. јуна 2003. у квалификационој утакмици за Европско првенство 2004. против Финске у Хелсинкију.
За репрезентације СФРЈ, СРЈ и СЦГ укупно је одиграо 63 утакмице, уз 10 постигнутих голова.
Многи љубитељи фудбала Михајловића сматрају најбољим извођачем слободних удараца икада.
Памте се његови разорни шутеви из даљине у дресовима свих клубова за које је Михајловић наступао.
Након окончања играчке каријере Михајловић је био помоћни тренер Роберту Мачинију у Интеру. Самосталну тренерску каријеру започео је у Болоњи.
Поред поменутог клуба, Михајловић је са клупе предводио и Сампдорију, Милан, Фјорентину, Торино и Катанију.
Михајловић је постао почасни грађанин Болоње децембра 2019. године.
У периоду од 2012. до 2013. године, Михајловић је са клупе предводио и репрезентацију Србије.
Извор: РТС
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....