Економска влада ЕУ за сада у пројекту

Политичари су газде своје речи: ако хоће – дају је, предомисле се – повуку је. Пре годину дана канцелар Ангела Меркел није могла да смисли разговоре о јединственој економској влади за ЕУ. После прошлонедељног самита ЕУ њено мишљење се дијаметрално променило. Првих недеља после Нове године заједно са Николом Саркози она је обећала да представи конкретне предлоге о реализацији те идеје у етапама.
 

ЕУ је стала на пут формирања јединствене владе, објавила је Меркелова. Одлука о стварању сталног „финансијског кишобрана“ за заостале партнере је корак у том правцу, сматра она. Низ економских величина је скептично расположен тим поводом. Нови фонд треба да буде створен до јула 2013. године. А шта дотле? „Шта ће бити наредне годину-две? Тржишта могу да наставе шпекулантске нападе на Португалију, Шпанију или Италију“. То су бојазни једног од немачких економских мудраца у влади – Петера Бофингера изнете у немачком „Рајнише посту“.
 

У економској зони ЕУ све сфере законодавства морају бити изједначене. ЕУ може да се похвали само интеграцијом. Од 2011. године све земље заједнице ће морати да дају у Брисел на одобрење своје планове буџетске политике. Али државе ЕУ не журе да дају Бриселу и компетенцију да одлучује о националним стварима. И уместо јединствене економске стратегије предвиђене су дискусије, које неће никога ни на шта приморати.
 

Да ли је пројекат јединствене економске владе могућ у таквим условима? Говори економиста Јаков Миркин:
 

Тешко је предвидети да ће следећих година доћи до уједињења буџета земаља ЕУ. Финансијски интереси су исувише различити. Али ништа није немогуће, ако говоримо о дугорочној перспективи: 15, 20, 25 година. Нека буџетска консолидација надзора, глобална регулисања – до тога може да дође, каже експерт.
 

Процес интеграције ће без сумње бити настављен. Неуморна Меркел већ говори о спремности да учествује у за њу мало занимљиву дискусију о европским облигацијама. Очигледно да је то притисак не само са стране партнера у ЕУ, већ и сопствене опозиције. Истина, промена курса никад не прође безболно. Тада би се супротставиле колеге у владајућој коалицији. Да не говоримо и о бирачима, који стрепе од нових финансијских проблема који ће лећи као терет на Немачку када буде дошло до европских облигација...