Немачка замрзла велики програм за избеглице – медији
Немачка је привремено обуставила учешће у програму УН за пресељење избеглица, пренела је новинска агенција DPA, позивајући се на Министарство унутрашњих послова те земље. Према овом програму, Високи комесаријат УН за избеглице (UNHCR) позива државе домаћине да приме азиланте који се сматрају посебно угроженим.
Резултати ванредних парламентарних избора у фебруару указују на пораст антиимиграционих ставова у Немачкој, након серије насилних инцидената које су, према извештајима, починили страни држављани. Централно-десничарска Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) и десничарска Алтернатива за Немачку (АфД), које се залажу за оштрију миграциону политику, појавиле су се као најпопуларније странке.
У чланку објављеном у уторак, DPA наводи да је Берлин одлуку о замрзавању нових пријема избеглица образложио текућим коалиционим преговорима између ЦДУ-а и Социјалдемократске партије Немачке (СПД). Према писању медија, изузеци ће бити направљени за оне азиланте чији су поступци већ у одмаклој фази.
Обе политичке странке наводно су се сагласиле да обуставе постојеће добровољне програме пријема избеглица и да се не обавезују на нове програме.
Према извештају DPA, Немачка се обавезала УНХЦР-у и Европској комисији да ће у 2024. и 2025. години примити укупно 13.100 азиланата, од којих је 5.061 већ стигао у земљу.
Почетком прошлог месеца, магазин Der Spiegel, позивајући се на студију Европске агенције за азил (EUAA), навео је да је Немачка — која је годинама била најпожељнија дестинација за азиланте у ЕУ — у 2024. години забележила значајан пад броја нових захтева за азил. Тај тренд поклапа се са одлуком немачке владе да прошири контролу граница са суседима из ЕУ, укључујући Пољску, Аустрију и Чешку.
Према извештају мреже RedaktionsNetzwerk Deutschland (RND) из фебруара, позивајући се на податке савезне владе, Украјинци су чинили скоро 20% одбијених захтева за азил у Немачкој.
Према званичној статистици објављеној у септембру 2024. године, укупан број избеглица које живе у Немачкој износио је скоро 3,5 милиона у јуну исте године.
Извор: РТ (Ф)
- Извор
- Танјуг
- Фото: Sean Gallup / Getty Images/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















