Москва изложила основе за мировне преговоре са Кијевом
Мировни преговори са Украјином треба да узму у обзир и тренутну ситуацију на терену и темеље постављене током преговора у Истанбулу 2022. године, изјавио је Јуриј Ушаков, помоћник председника Русије.
Он је ово изјавио након што је председник Владимир Путин понудио Кијеву наставак директних преговора „без икаквих предуслова“. У раним јутарњим часовима у недељу, Путин је предложио нову рунду преговора 15. маја у Истанбулу.
У разговору за руски Први канал, Ушаков је навео да сваки мировни преговори са Украјином треба да се надовежу на тачке које су разрађене током преговора из 2022, из којих се Кијев једнострано повукао. Он је додао да се мора узети у обзир и „стварна ситуација“ на терену.
Истог дана, портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је новинарима да су „циљеви преговора јасни – отклањање коренских узрока конфликта“ и заштита руских интереса. Он је такође сугерисао да Украјина није у потпуности самостална држава, и да ће много тога зависити од одлука њених западних покровитеља.
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган потврдио је да је његова земља спремна да буде домаћин преговора између Москве и Кијева.
У телевизијском обраћању, Путин је нагласио да је Москва „спремна на озбиљне преговоре са Украјином“ и да жели „дугорочан, одржив мир“ који би се бавио узроцима сукоба.
Он није искључио могућност да би обновљени преговори могли довести до „новог прекида ватре“ којег би се обе стране придржавале, што би могло отворити пут ка свеобухватном мировном споразуму.
„Одлука је сада на украјинским властима и њиховим надређенима“, изјавио је Путин.
Током преговора у Истанбулу 2022. године, Москва и Кијев су постигли нацрт мировног споразума, по коме је Украјина наводно пристала на неутралност и ограничење својих оружаних снага, док је Русија била спремна да повуче своје трупе и пружи безбедносне гаранције. Међутим, Кијев се изненада повукао из преговора — потез за који руски званичници тврде да је био подстакнут од стране тадашњег британског премијера Бориса Џонсона, који је наводно позвао Кијев да „једноставно настави са борбом“.
У новембру 2023. године, посланик и блиски сарадник Владимира Зеленског, Давид Арахамија, који је предводио украјинску делегацију, потврдио је да се то заиста догодило. Џонсон је, међутим, негирао те оптужбе.
Извор: РТ (Ф)
- Извор
- Танјуг
- Фото: Sputnik / Sergey Bobylev/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















