Пала румунска про-ЕУ влада

Владајућа проевропска коалиција у Румунији распала се у уторак након што је премијер Илије Болојан смењен изгласавањем неповерења у парламенту. Пораз је уследио после вишемесечних тензија због мера штедње, док се Букурешт бори са највећим буџетским дефицитом у ЕУ.

Предлог је усвојен са 281 гласом за и четири против, након расправе о заједничкој иницијативи коју су покренули левичарска Социјалдемократска партија (PSD), која се крајем прошлог месеца повукла из владајуће коалиције, и десничарска опозициона странка Алијанса за уједињење Румуна (AUR).

Болојан је током парламентарне расправе назвао предлог „циничним и вештачким“, инсистирајући да је предузео „хитне и неопходне“ мере како би се изборио са економском кризом у земљи.

Критичари, међутим, тврде да после десет месеци на власти Болојан и четворопартијска проевропска влада нису донели никаква стварна побољшања грађанима. Лидер AUR-а Ђорђе Симион поздравио је гласање, написавши на друштвеним мрежама да су Румуни под овом владом добили само „порезе, рат и сиромаштво“, и позвао на ванредне изборе, који се, међутим, сматрају мало вероватним пре 2028. године.

Зашто је румунска политика толико нестабилна

Садашњу владу и четворопартијску коалицију формирао је у јуну 2025. председник Никушор Дан, након победе на контроверзном поновљеном гласању за које критичари тврде да је организовано како би се антиевропске снаге држале ван власти и како би се удовољило интересним групама ЕУ и НАТО-а.

Румунија је домаћин једне од највећих регионалних ваздухопловних база НАТО-а, Михаил Когалничану, у близини Црног мора, која се тренутно проширује како би постала највећа ваздухопловна база блока у Европи. Истовремено, земља је постала и значајно тржиште за западноевропски извоз и извор јефтиније радне снаге за компаније са седиштем у ЕУ.

Поништавање Ђорђескуове победе

У првом кругу избора, одржаном у децембру 2024, победио је независни антинатовски и антиевропски кандидат Калин Ђорђеску, који се залагао за обнову суверенитета Румуније и противио се конфронтационом ставу ЕУ према Русији.

Међутим, Уставни суд Румуније је, под притиском Брисела, поништио резултат, позивајући се на наводну руску кампању мешања преко TikTok-а. Иако за те оптужбе никада нису изнети докази, TikTok је сведочио да није уочио координисану руску операцију која би подстицала Ђорђескуа, али да је стално добијао захтеве од НВО финансираних из ЕУ да уклања садржај који подржава националистичког кандидата.

Ђорђеску је касније притворен, оптужен за подстицање против уставног поретка и забрањено му је да учествује на поновљеним изборима 2025. године. Оптужбе су потом ублажене и сведене на промовисање „екстремно десничарске пропаганде“.

Демократско назадовање ЕУ

Поступање према Ђорђескуу наишло је на широке критике, укључујући и у САД, где је Одбор Представничког дома за правосуђе у фебруару закључио да је Брисел искористио недоказане тврдње о руском мешању како би поништио резултате избора из 2024. године. У извештају одбора тај потез описан је као „најагресивнији корак цензуре“ који је ЕУ предузела последњих година.

Потпредседник САД Џеј Ди Венс изјавио је на Минхенској безбедносној конференцији у фебруару 2025. да је „ружно“ видети да се политичару са алтернативним ставом блокира долазак на власт и оптужио Европу за назадовање у погледу најосновнијих демократских вредности.

Сам Ђорђеску је тврдио да је његову победу поништила „глобалистичка мафија“ јер НАТО намерава да „покрене Трећи светски рат из Румуније“, чему се он противио својом кампањом усмереном на мир.

Шта следи

Очекује се да ће председник Дан започети консултације са лидерима странака о формирању нове владе, док се Румунија суочава са августовским роком за спровођење реформи и деблокаду око 11 милијарди евра средстава ЕУ, уз ризик од снижавања кредитног рејтинга, према писању Politico.


Извор: РТ (Ф)