Мађарско мирно море

Од 1. јануара у ЕУ ће председавати Мађарска. Министар спољних послова ове земље Јанош Мартони је већ изјавио да је разочаран задржавањем преговора између Београда и Приштине. Он је изразио наду да дијалог почне од најнеутралнијих, техничких момената. Проблематична питања статуса Косова шеф мађарске дипломатије предлаже да буду остављена на страну. На први поглед изјава господина министра чак даје неку наду: човек који ће се шест месеци бавити пословима ЕУ, говорио је о самој (теоретској) могућности сличног дијалога Србије и њене јужне покрајине. Истина, одмах долази разочарење – ако се још једном замислимо о приоритетима ЕУ.
 

За коментар смо замолили мађарског политиколога Золтана Кисели. ЕУ жели да Србија „призна границе Косова“ – убеђен је он.   
 

Један од главних циљева Мађарске као председавајуће ЕУ јесте да изради стратегију о интеграцији Западног Балкана у ЕУ. Србија је једна од кључних држава региона. За безбедност унутар ЕУ и за будућност Србије је важно да земља одреди своје границе. Нејасност ситуације са Косовом не придоноси расту благостања србског народа и ствара жариште нестабилности на Балкану, а то је проблем за целу Европу. При томе конфликт може да постане још већи.
 

У то да ће ЕУ помагати управо техничке преговоре Србије и Косова сигуран је мађарски новинар Гергеј Нилаш. Али очекивати било какве промене мишљења Брисела о територијалној целовитости Србије не треба очекивати:
 

Био бих веома зачуђен ако се питање Косова реши за шест месеци, колико ће Мађарска председавати. И уопште, не треба прецењивати улогу земље која председава ЕУ. Косово је питање читаве ЕУ, али на крају, ја сматрам, и остали чланови ЕУ и Србија ће признати самосталност Косова. Чињеница је да та земља овако или онако постоји. А Србија ако добије конкретна обећања о чланству у ЕУ кроз неко време ће бити спремна да призна независност покрајине.
 

Мађарска- каже Гергеј Нилаш – је заинтересована за развој добрих односа са Србијом. При томе новинар подсећа да су за време недавне посете министра спољних послова Србије  Вука Јеремића Будимпешти, он и његов мађарски колега изнели апсолутно принципијелне али дијаметрално супротстављене ставове о Косову. Слика исувише добро позната: у таквој ситуацији се налазе србски политичари у многим земљама, зар не? И има ли смисла надати се да ће „технички“ преговори са Приштином некада на некакав магичан начин прерасти у „статусне“?
 

А у какву би само интригу прерасла цела ситуација да је ротационо председавање дошло у руке некој од земаља ЕУ које нису признале Косово? А овако – мирно море, господо.