Отаџбински рат 1812. на шаховској табли

Шаховска табла као поље битке: беле фигуре су Наполеонова армија, црне, руска. Што је сасвим логично: јер управо су француски војници повукли први потез, напавши Русију 1812. године... Шах 1812. године – комплект од белог и црног нефрита, злата и драгог камења направили су руски златари и представили га публици на изложби у Санкт-Петербургу.
 

Један од аутора јединственог шаха је златар Роберт Мељников. Његово омиљено место у Санкт-Петербургу су сале чувеног музеја Ермитаж, где се налази  галерија портрета руских хероја Отаџбинског рата 1812. са Наполеоном. Управо овде он је проучавао ликове војсковођа и маршала, а затим их овековечио на шаховским фигурама, тежећи да ликови буду максимално препознатљиви. А то је био сложен задатак. Портрети хероја те епохе сликани су прилично често, није увек било могуће наћи сличност са оригиналом. Зато су моји ликови скупни, рекао је у интервјуу за Глас Русије Роберт Мељников.
 

На пример, врховни командант руске армије, фелдмаршал Кутузов је био представљен како стоји, на рамена огрнута бунда, у руци држи дурбин. На оку нема повез. Нисам га направио, мада је Кутузов заиста имао повређено једно око, али је повез час носио, час није. На свим званичним портретима Кутузов се представља без повеза, истиче Роберт Мељников. Француски генерал Ежен Богарне, као на већини портрета, представљен је увијен у огртач и са рукама прекрштеним на грудима. Та поза као да га штити од жестоког света. Зна се да се он хумано односио према цивилима покорених земаља. И у Русији, захваљујући њему, манастири и цркве били су спасени од пљачке.
 

У Шаху има 32 фигуре, свака одговара одређеном роду војске. Слон – пешадија, коњ – коњица, лађа – артиљерија. Краљеви су, наравно, владајући монарси Александар Први и Наполеон. А ловци су истакнуте војсковође Михаил Кутузов и Луј Даву. Улоге пешака су припале гренадирима Старе гарде Наполеона и руским војницима лејб-гарде Измајловског пука, који су се невиђено прославили за време одлучујуће Бородинске битке код Москве, објашњава Роберт Мељников.
 

Био сам у великом искушењу да представим војнике у кретању, у разним позама, али сам решио да пешаци треба да буду истог типа. А лица су им различита: неко је млађи, неко старији, неко са брковима, неко има сломљени нос, неко ожиљак. Ту су и војни музичари – добошари и флаутисти. И овде су испоштоване нијансе: у француској армији добошари су били младићи од 14 година, а руски су по правилу били одрасли мушкарци.
 

Јувелирски Шах 1812. године скрива мноштво изненађења: сабље и мачеви се ваде из корица, звездице на мамзама се окрећу, обарачи на пиштоњима могу да се повуку. Ако се погледа ордење кроз лупу, могу се прочитати девизе написане на њима. Неки детаљи су јасни само људима који добро знају историју, примећује Роберт Мељников.
 

На пример, од читавог комплета само фигура француског генерала Мараа има златне чизме. Тиме смо хтели са осмехом да означимо чињеницу да је неустрашиви коњаник Мара био велики помодар. Између осталог, у поход на Русију он је понео неколико пари чизама разних боја. Или фигуре Александра Првог и Наполеона. Француски цар на столици за поход, која је украшена по ивици његовим личним симболом – пчелама.
 

Јувелирски шах је постављен на дасци од благородног нефрита црне и беле боје. Сваки квадратић величине сто пута сто милиметара обрађен је ручно. Уз комплет ће ускоро бити израђен шаховски сат. Он је изведен у облику Павиљона бога Марса.
 

Аутор овог јувелирског ремек-дела тврди да његов шах има посебну идеју: он подсећа на то да сви комфликти треба да се решавају мирним путем.