Кибернетичка безбедност није само такмичење гвожђурије

Годину која је наступила експерти називају почетком кибердеценије – нове ере у којој ће светске силе жестоко конкурисати једна другој на интернету. Данас државе не само да троше колосална средства за стварање система техничке заштите дигиталних граница, већ и стварају читаве одреде за популаризацију своје државне идеологије на интернету.
 

Катализатор је несумњиво била скандалозна епопеја са Викиликсом, који је објавио тајну преписку Стејтдепартмента САД. Светска мрежа у све већој мери постаје она платформа где се формира јавно мњење. Зато су земље и почеле да рачунају на идеолошки аспект кибернетичке безбедности, каже руски експерт, професор Јевгениј Јушчук.
 

Питања кибернетичке безбености обично се схватају као такмичења гвожђурије у којима једни нападају, други се бране. А прате их злобни хакери. У ствари, кибернетичка безбедност на националном нивоу састоји се од два аспекта. Први је технички, други идеолошки. Принципијелни значај утицаја на светски интернет врло добро су схватиле САД, које су недавно направиле Тим за дигиталне спољне контакте. Његови представници улазе у социјалне мреже и комуницирају, бранећи америчку тачку гледишта.
 

По речима Јевгенија Јушчука, Израел ништа мање активно гради идеолошку одбрану у Мрежи. Између осталог, министарство абсорбције Израела ствара армију блогера који представљају став државе на антисионистичким интернет-платформама на енглеском, француском, руском, шпанском и немачком. Специјални одред који се бави кибернетичком безбедношћу направљен је у Кини.
 

Неопходност такве врсте делатности својевремено је врло акутно осетила Русија. У августу 2008. године грузијске турпе су напале јужноосетинску престоницу Цхинвал и положаје руских миротвораца који су се налазили у региону по мандату УН. Погинуло је много руских грађана. Русија је била приморана да спроведе операцију принуђивања Грузије на мир. Тада су западни медији започели прави информациони рат, оптужујући Русију за агресију. Потоци лажи били су толико очигледни, да је то натерало кориснике Интернета да збију редове. Консолидација људи из разних земаља света, не само из Русије, омогућила је управо да се на Интернету коригује информационо поље, да се представи истина о конфликту на Кавказу.

Данас је већ сасвим очигледно да ће у предстојећој деценији у свету све више говорити о кибернетичкој безбедности, о информационим кубернетичким ратовима, кибер-одвраћању и кибер-освети. Врло је вероватно да ће ови проблеми постати предмет међународних преговора. Само неће бити баш лако постићи договор.