Странци неће моћи да купе пограничну земљу у Русији

Руски председник Дмитриј Медведев утврдио је списак територија где је странцима забрањено да купују земљу. У складу са Земљишним закоником, члан 15, тачка 3, страни грађани, лица без држављанства и страна правна лица не могу да буду власници земљишних парцела на пограничним територијама, чији списак утврђује шеф државе.

У свету постоје разна ограничења куповине земље, и разлози националне безбедности, везани за границе земље, у том питању нису на последњем месту. У низу држава уведен је потпуни мораторијум за странце на куповину било какве земље. Таква забрана делује у Кини, Израелу, Естонији, Румунији, Белорусији, Албанији, Вијетнаму, Тајланду, Индонезији. Осим тога, многе земље забрањују странцима да купују пољопривредне земље – то су Мађарска, Турска, низ покрајина Канаде и САД, Мароко и Литванија. У низу земаља под забраном продаје налазе се територије неколико десетина километара од државних граница.

На списку који је одобрио председник Русије такође су јужни приморски градови, међу којима је Сочи, место где ће се одржавати Олимпијада-2014. године, као и већина сибирских и далекоисточних региона, који имају статус пограничних. Ипак није јасно шта да се ради са страним грађанима који одавно живе на сопственој земљи у Русији. Држава не може да одузме од странаца купљену пограничну земљу, мада може да приреди за њих амнестију, сматра стручњак тржишта земљишних поседа Иљја Терентјев.

Ако је територија која се налази на граници Русије са другом државом била раније купљена од стране иностраних компанија, правних лица законито, између осталог и према руском уставу, наравно, право власништва нико не може да забрани или укине.

У ствари, указ руског председника изазвао је моменталну реакцију у Естонији. Становници ове земље очекују објашњења, јер на руским територијама које се граниче са Естонијом вековима су живели представници угро-финске православне народности Сету. Многи од њих су се после обнове независности Естоније нашли на територији те земље, али некретнине, рођаци и гробови предака остали су у Русији. Шта ће са њима бити, објашњава председник комитета Државне думе за изградњу и земљишне односе Мартин Шакум.

Ако на данашњи дан страни грађани поседују земљишну парцелу, они су обавезни да поштују законске захтеве: да је продају или одустану од права власништва, пребацивши га у право закупа.

Тако се земља неће одузимати од физичких лица: измениће се вид права на земљу. Највероватније са страним компанијама које подседују земљиште на пограничним територијама Русије поступиће се слично.